Sve knjige Alena de Botona do danas bave se pitanjima svakidašnjeg života. One upućuju kako na njegova vlastita iskustva i ideje, tako i na iskustva i ideje umetnika, filozofa i mislilaca prošlosti. Njegovo delo opisivano je kao „filozofija svakidašnjeg života”.
Napisao je tri knjige o vezama: Ogledi o ljubavi, Romantičarski pokret i Ljubi i pričaj. U ovim delima, De Boton je pokušao da definiše izvesne naizgled univerzalne momente u romantičnoj ljubavi. Mada tehnički obeležene kao „romani”, ove knjige su možda tačnije određene kao eseji, zbog toga što se one pre usredsređuju na ideje o ljubavi i vezama nego na pripovedanje priče. Ove tri knjige, od kojih je prva objavljena kad je De Botonu bilo dvadeset tri godine, donele su autoru međunarodnu reputaciju i bile su bestseleri u mnogim zemljama. De Boton ostaje zainteresovan za sjedinjavanje romanesknih deskripcija sa apstraktnijom raspravom, i planira da se vrati studijama emocionalnog života u budućim knjigama.
De Boton je takođe napisao dve knjige koje se neposredno bave mislima drugih ljudi: Kako Prust može promeniti tvoj život i Utehe filozofije. U ovim delima, De Boton je razmatrao dela Marsela Prusta i šest velikih zapadnih filozofa (Sokrata, Epikura, Seneke, Montenja, Šopenhauera i Ničea), i crpeo iz njih ideje koje nalazi naročito vrednim. Mada ponekad opisivana kao dela „popularizacije”, ove knjige jesu u stvari pokušaji da se razviju originalne ideje (o, na primer, prijateljstvu, umetnosti, zavisti, žudnji i manjkavosti) uz pomoć misli velikih mislilaca prošlosti. Ne samo svojim naslovom, ove knjige duhovito aludiraju na žanr self-help knjige. Mada je De Boton sklon da bude zajedljiv prema većini savremenih dela self-helpa, njega snažno privlači središnja, gotovo naivno veličanstvena ideja, koju ta dela jednostavno osvajaju: da knjiga treba da nam na neki način pomogne da živimo. Ova ideja bila je bliska piscima kao što su Seneka, Montenj ili La Rošfuko, iščezavajući tek rastom profesionalizacije učenosti u devetnaestom veku – i to je do danas često zanemarena tradicija koja De Botona privlači.
Nedavno, De Boton je napisao dve knjige u kojima neposredno izlaže vlastitu filozofiju svakidašnjeg života. U Umeću putovanja, De Boton se osvrće na teme psihologije putovanja: kako mi zamišljamo mesta pre nego što ih vidimo, kako se mi sećamo lepih stvari, šta nam se događa kad vidimo pustinje, ostati u hotelu ili otići van grada? Ova knjiga bila je mešavina intimnih iskustava i apstraktnijih refleksija.
U svojoj sedmoj i poslednjoj knjizi, Statusna zebnja, De Boton se osvrće na gotovo univerzalnu zebnju o kojoj se retko otvoreno govori: zebnju koja se tiče toga šta drugi misle o nama; da li se o nama sudi kao o uspešnim ili neuspešnim, dobitnicima ili gubitnicima. On je, po prvi put, ovo definisao kao „statusnu zebnju” – i bavio se kako uzrocima, tako i mogućim utehama za ovo stanje.
De Boton dugo učestvuje u stvaranju televizijskih dokumentarnih programa baziranih na njegovom delu. Po knjizi Kako Prust može promeniti tvoj život, BBC je načinio film sa Ralfom Fajnsom i Felisiti Kendal u glavnim ulogama. Potom je De Boton vodio dve TV serije bazirane na Utehama filozofije i Statusnoj zebnji, za koje je sam napisao scenario. Prvobitno načinjene za Channel 4 u Velikoj Britaniji, one su zatim prikazane na mnogim stanicama širom sveta. De Botonova dela bila su bestseleri, prodajući se u stotinama hiljada primeraka, na različitim teritorijama, tokom poslednjih jedanaest godina. Februara 2003. godine, De Boton je proizveden u Viteza reda umetnosti i literature, čime je postao nosilac jednog od najvećih francuskih odličja u oblasti umetnosti. Novembra iste godine, dobio je Evropsku nagradu za esej Šarl Veilon, priznanje koje su prethodno dobili i Cvetan Todorov, Roberto Salaso, Timoti Garton Eš i Žan Starobinski. Godine 2004, knjiga Statusna zebnja nagrađena je priznanjem Ekonomska knjiga godine od nemačkog izdanja Fajnenšl tajmsa.Sada, De Boton radi na novoj knjizi o arhitekturi, usredsređujući se na pitanje vidljive lepote. Knjiga i prateća TV serija pojaviće se krajem 2006. godine.Alen de Boton rođen je u Cirihu, Švajcarska, 1969. godine i živi u Londonu.
www.alaindebotton.com
24.03.07 Danas
Čitalište
12 No drama / Oslušni me očima / Statusna zebnja / Kič kultura
Kanami-Zeami-Nobumici i nepoznati autori
12 No drama
Altera, 2006.
preveli V. Mrđen, Lj. Marković, M. Duškov
Knjiga 12 No drama - japanski klasični teatar (priredio Radoslav Lazić) od velike je važnosti za našu kulturnu javnost u celini. Ovo delo popuniće značajan vakuum koji postoji u ovdašnjem i možda i evropskom poimanju ovog značajnog dela svetske teatarske umetnosti, koje će služiti i kao priručnik, ali će mnogo učiniti i na recepciji japanskog klasičnog teatra i No drame kod nas. O ovom delu, Tvrtko Kulenović kaže: "Jedna od najjednostavnijih i najsuštinskijih definicija pozorišta glasi da je pozorište preobražavanje, pretvaranje jednog ljudskog bića u neko drugo, ili, na Istoku, i u nešto drugo.
Kao nijedna druga postojeća ili samo poznata forma istočnog ili zapadnog pozorišta, No drama tu činjenicu ovaploćuje u svojoj dramskoj strukturi i daje joj konkretan, a često i vrlo potresan ljudski sadržaj. Knjiga 12 No drama predstavlja kapitalno delo izvorne japanske dramaturgije i estetike klasičnog teatra. Naime, isti onaj značaj za svetsku kulturu kakav su u devetnaestom veku imali japanski bojreni drvorezi, imaju u našem vremenu haiku poezija i klasično japansko pozorište".
Sor Huana Ines de la Krus
Oslušni me očima
Paideia, 2006.
prevod, izbor i predgovor Branislav Prelević
Pojava ove pesnikinje u XVII veku, u Meksiku, tada zvanom Nova Španija, ne predstavlja veliko iznenađenje, ako se zna da je španski barok izvršio vrlo snažan uticaj na poeziju i pozorišnu umetnost Meksika. U ovoj knjizi nalaze se izabrane pesme sor Huane Ines, koja se sa lakoćom služila raznim pesničkim oblicima, a kao teme su je poetski nadahnjivale večite pesničke teme: ljubav, ljubomora, odsutnost, taštost, tvrdoglavost, prolaznost, žalost, samoća. Njeno najvrednije pesničko delo je poema Prvi san, za koju je Oktavio Paz tvrdio da je najmisaonija poema meksičke poezije.
Poetski opus ove pesnikinje predstavlja i preteču feminističkog pokreta, a njene najčešće pesničke figure su apsurd, paradoks, koje ona kroz stihove provlači tako da pesme postaju neobičnog zvučanja i značenja, sa neobičnom snagom i lepotom. Nekoliko vekova zaboravljena, Huana Ines je u XX veku zaokupila pažnju pesnika, istoričara književnosti, kritičara, mislilaca i teologa.
Alen de Boton
Statusna zebnja
Zavet, 2006.
preveo Saša Lalić
Ovo je delo o jednoj gotovo univerzalnoj zebnji koja se retko neposredno spominje : zebnji koja se tiče toga šta drugi ljudi misle o nama, da li se o nama sudi kao o uspešnima ili neuspešnima, dobitnicima ili gubitnicima. Botonova knjiga Statusna zebnja koncentriše se na dve ljubavne priče koje postoje u životu svakog čoveka. Prva je priča o ljudskom traganju za duhovnom i erotskom ljubavlju, o kojoj se mnogo, tokom istorije govorilo. No, druga je priča o našem traganju za ljubavlju sveta i u većoj meri je prekrivena velom prećutkivanja, misterije i - nelagodnosti. Po mišljenju Alena de Botona, ova druga priča nije manje uzbudljiva nego prva.
U ovom delu, lucidno, precizno i jasno, autor uz pomoć filozofa, umetnika i pisaca ispituje izvore statusne zebnje - u opsegu od posledica Francuske revolucije do ljudske potištenosti zbog uspeha najbližih. No, Boton ovde progovara i o načinima na koje su ljudi naučili da prevladaju brige u svom traganju za srećom. Po ovom delu snimljena je i TV serija prikazana na kanalu 4 u Velikoj Britaniji sa velikim uspehom, za koju je sam Boton napisao scenario. Ovaj autor sada radi na novoj knjizi čija je tema arhitektura.
Nikola Božilović
Kič kultura
Zograf, 2006.
Iako se veći deo empirijskog dela istraživanja autora Božilovića odnosi na kulturnu scenu u Srbiji, važnost ove knjige znatno je šira od srpske ili balkanske kulturne scene. Ovo delo pruža nam širok teoretski okvir koji je značajan za razumevanje odnosa između kulture i politike, kao i istorije tih odnosa u drugim društvenim okolnostima. U raspravama o savremenoj srpskoj kulturi vezanim za pojavu "turbofolka", Božilović je razvio bogatu i suptilnu analizu koja pokazuje kako novi stil nije sasvim nov , već ima svoju predistoriju i svoje veze sa prethodnim autoritarizmom, kao i sa već postojećim podelama u srpskom društvu.
"Standardne analize kiča uglavnom se bave estetskom dimenzijom popularne umetnosti, a Božilović analizira i publiku kiča i njeno stanje svesti sa sociološke tačke gledišta. Dubina njegovog objašnjenja proizilazi iz stila koji je u isto vreme temeljit i duhovit", kaže o ovom delu Erik D. Gordi. Kič kultura jedno je od onih dela koja ne samo da objašnjavaju jedno vreme i jedan svet, već pružaju i smernice za njegov dalji razvitak i kvalitetniju sutrašnjicu, upravo zato što demaskiraju ne samo ono što je u ljudima i oko njih kič, već i sve ono što je -patvorenost i maska.
Sanja Domazet
