Selimir Radulović (1953, Cetinje) je objavio osam pesničkih knjiga: Poslednji, dani (1986), San o praznini (1993), U sjenku ulazim, oče (1995), O tajni rizničara svih suza (2005), Snovi svetog putnika (2009), Pod kišom suza s Patmosa (2012), O pastiru i kamenu sa sedam očiju (2015), Senka osmog eona (2016); knjige izabranih pesama: Po licu noći (1996,1997), Knjiga očeva (2004), Gde Bogu se nadah (2006), Izveštaj iz zemlje živih (2009), Svetlo iz očeve kolibe (2011) i knjige izabranih i novih pesama: S visa sunčanog, strašnog (1999), Kao mirni i svetli vesnik (2008), Pesma s ostrva siročadi (2010.) Pre nekoliko godina, u izdanju Srpske književne zadruge i Pravoslavne reči, objavljena su mu Izabrana dela (I–V). Povodom njegovog pesničkog dela objavljena su dva zbornika radova: Pesnik nokturna (1995) i Svetlo iz očeve kolibe (2015). Autor je pet antologija/hrestomatija, knjige književno-kritičkih tekstovaPovoj i članci (1987) i knjige ogleda Svetlo iz očeve kolibe (2015). Za svoj književni rad dobio je Novembarsku povelju Novog Sada, Iskru kulture, Pečat varoši sremsko-karlovačke, Kočićevo pero, Nagradu Proljetnog sajma u Banjaluci, Nagradu Teodor Pavlović, Vukovu nagradu, Nagradu Miodrag Đukić, Nagradu Simo Matavulj i Povelju Morave.Bio je sekretar Pokrajinskog fonda kulture (1990–1992), direktor Kulturnog centra Novog Sada (1992–1997), predsednik Društva književnika Vojvodine (1997–2000), glavni i odgovorni urednik izdavačke kuće Orfeus (2001–2012), direktor Sterijinog pozorja (2012–2014). Sada je upravnik Biblioteke Matice srpske. Potpredsednik je Udruženja književnika Srbije. Živi u Novom Sadu.
20.09.15 Dnevnik - Novine i časopisi
Svetlo iz očeve kolibe
zbornik radova o pesništvu Selimira Radulovića “Svetlo iz očeve kolibe”
Centar za kulturu Plužine iz Crne Gore i novosadski “Orfeus” objavili su nedavno zbornik radova o pesništvu Selimira Radulovića “Svetlo iz očeve kolibe”.
U knjizi je sabrano dvadesetak izlaganja sa prošlogodišnje manifestacije “Pjesnička riječ na izvoru Pive”, odnosno simpozijuma kritike koji je bio posvećen Radulovićevom stvaralaštvu.
Urednik ovog izdanja Jovan Delić u eseju “Nesagoriva kupina je u ljudskom srcu”, između ostalog, navodi: Ne znam ni jednog srpskog pjesnika koji bezmalo u svakoj svojoj pjesmi raspjevava Bibliju. Sa malo “pjesničke slobode” može se reći da je cjelokupno Radulovićevo pjesništvo sistem prikrivenih “glosa” čiji je pozajmljeni, a nenapisani uvodni tekst neki odlomak, ili neka knjiga, iz Biblije. Jer Biblija je, ne zaboravimo, Biblioteka. Sveto pismo je podtekst i arhitekst Radulovićevog pjesništva. Pod naslovom “Pevanje budnog srca” Saša Radojčić tumači Radulovićevu poeziju uz mnoge savremene srpske pesnike “koji zasnivaju mogućnost svoga govora na religioznom odnosu”, od Miodraga Pavlovića do Dragana Jovanovića Danilova. “Obnova religioznog govora u pesničkim delima predstavlja očekivan i logičan estetski odgovor na oživljavanje interesa za ono duhovno, na široke procese obnove religioznosti koji su zahvatili srpsko društvo tokom poslednjih nekoliko decenija”, naglasio je Radojčić.
Ivan Negrišorac je autor eseja “Pevanje i mišljenje kao izraz pastirsko-teološke posvećenosti: načelo promene i čvrsti poetički identitet Selimira Radulovića”. On razmatra pesnikovo svestrano obraćanje biblijskom izvorniku (tematsko-motivski okviri, stilsko-jezički sloj, versifikacijski obrazac). “Zbog tako sveobuhvatnog vraćanja izvornoj sugestivnosti Biblije kao arhitekstu, Radulovićeva poezija u velikoj meri nalikuje na svojevrsnu persiflažu velikog izvornika. Kao da je ova poezija pisana da bi dokazala i pokazala da je najstarija i najmudrija Knjiga nad knjigama ostala ili ponovo postala spasonosni činilac u ovom ludom svetu”, zaključuje Negrišorac.
O Radulovićevoj poeziji u ovom zborniku pisali su, između ostalih, Miro Vuksanović, Dragan Hamović, Gordana Đilas, Dragana V. Todoreskov, Zoran Đerić, Miodrag Maticki.
R. L.
