Mark Tven (30. novembar 1835 – 21. april 1910) je pseudonim Semjuela Lenghorna Klemensa, čuvenog američkog humoriste, romanopisca i predavača. Izuzetno popularan još za života, u romanima "Tom Sojer" i "Haklberi Fin", Tven je dočarao život na reci Misisipi. Počeo je kao reporter magazina koji je beležio život rudara u planinama država Kalifornije i Nevade, kasnije je bio uspešan predavač koji je koristio humor i oštre opaske na račun američkog društva. Jedan od njegovih prijatelja bio je i Nikola Tesla.
Bilo je to 1590. u zimu. Austrija je bila daleko od sveta i u dubokom snu; još je trajao srednji vek i izgledalo je da će tako zauvek ostati. Neki su je čak stavljali vekove i vekove unazad i govorili da je u Austriji po umnom i duhovnom satu još uvek doba Predanog verovanja. Ali oni su to smatrali vrlinom, a ne uvredom, to je tako pcrimljeno i svi smo bili na to gordi. Toga se dobro sećam iako sam bio još dečak; a sećam se i koldiko mi je to piičinjavalo zadovoljstva.
Da, Austrija je bila daleko od sveta, u dubokom snu, a naše selo bilo je usred tog sna, jer e nalazilo usred Austrije. Ono je spokojno dremalo u dubokoj povučenosti brdske i šumske samoće,. gde vesti iz sveta gotovo nikada nisu stizale da naruše njegove snove, i bilo je beskrajno zadovoljno. Pred njim je mirno tekla reka, po čijoj su površini lelujale siluete oblaka i promicale barke i dereglije za prevoz kamenja; iza njega dizale su se šumovite padine do podnožja vrleti; sa vrha te vrleti mrštio se jedan ogromaff zamak sa dugim nizom tornjeva i bedema obraslih puzavicom; s one strane reke, koju milju ulevo, pružala su se razbacana šumovita brda ispresecana vijugavim klisurama u koje sunce nikada nije dopiralo; udesno je bila vrlet koja se nadnela nad reku, a između nje i onih brda pružala se prostrana ravnica išarana kućicama koje su se ugnezdile među voćnjacima i senovitim drvećem.
