Dr Ven S. Džoins (Vann Joines) je poznati američki transakcioni analitičar, predavač i supervizor. Transakcionu analizu integriše sa drugim pristupima radeći u individualnom, grupnom i porodičnom kontekstu. Osnivač je Sautist instituta za grupnu i porodičnu terapiju, Čapel Hil, Severna Karolina. Dobitnik je nagrade Erik Bern 1994. godine. Druga zajednička knjiga sa Stjuartom je Adaptacije ličnosti
Iz predgovora autora:
U jednom poglavlju prvog dela dajemo kratki prikaz šest adaptacija ličnosti, koje čine osnovu ovog modela. U toj uvodnoj fazi koristimo stručnu terminologiju što je manje moguće. O svim idejama koje iznosimo u ovom poglavlju biće više reči kasnije. Takođe ukratko spominjemo stvarnosnu osnovu modela (ova tema će biti detaljno razmatrana u stručnim Dodacima).
U šest poglavlja drugog dela detaljno predstavljamo model. Taj deo se najpre bavi razvojnim uticajima, a potom strukturom ličnosti i najvažnijim problemima koji se najčešće pojavljuju tokom lične promene kod osoba sa nekom od šest adaptacija. Zatim detaljno opisujemo svaku adaptaciju, kao i njihove kombinacije. Na kraju povezujemo model sa kategorijama koje su navedene u standardnom dijagnostičkom priručniku „DSM-IV-TR" (American Psychiatric Association, 2000).
U drugom delu knjige vas uvodimo u teorijski okvir transakcione analize, naročito u trećem i četvrtom poglavlju. Na početku svakog od tih poglavlja dajemo kratak pregled teorijskih ideja i termina koje ćemo koristiti, što će vam pomoći da lakše razumete diskusiju ukoliko nemate dovoljno znanja o TA. Ako ste već upoznati sa TA teorijom, ove uvodne delove, naravno, možete preskočiti. Ako želite da se detaljnije upoznate sa teorijom transakcione analize, pročitajte našu knjigu Savremena transakciona analiza (Stjuart i Džoins, Psihopolis, Novi Sad, 2011).
U trećem delu pokazujemo vam kako da u praksi dijagnostikujete razne adaptacije ličnosti. U osmom poglavlju, na primer, opisujemo kako možete brzo i tačno odrediti koja je adaptacija u pitanju posmatrajući pet nizova bihejvioralnih znakova poznatih pod nazivom drajverska ponašanja. Ovako postavljanje dijagnoze predstavlja jednu od najmoćnijih karakteristika ovog modela. Ono vam omogućava da, posle samo nekoliko minuta komunikacije, saznate i sve druge karakteristike tipične za datu adaptaciju.
U četvrtom delu objašnjavamo kako možete primeniti ovaj model da ostvarite i održite optimalan odnos sa klijentom u toku terapije ili savetovanja. Naučićete kako možete da ostanete na istoj „talasnoj dužini" sa drugim ljudima tako što ćete birati odgovarajući način komunikacije – to je izbor kako ćete reći ono što hoćete da kažete. Takođe opisujemo kako maksimalno možete da poboljšate odnos obraćajući pažnju na oblast kontakta – tj. na izbor mišljenja, osećanja ili ponašanja kao središta komunikacije. Na taj način možete da usmerite intervencije na onu oblast u kojoj ćete postići maksimalnu efikasnost i izbeći da se zaglavite u klijentovim odbrambenim mehanizmima. To je još jedna značajna prednost ovog modela. Na kraju, u četvrtom delu govorimo i o tome kako su pojedinci sa različitim adaptacijama skloni da budu u interakciji jedni s drugima u privatnim ili poslovnim odnosima.
U petom delu, pod naslovom „Pozivanje na ličnu promenu", detaljno opisujemo kako ovaj model možete da primenite u psihoterapiji i savetovanju. Naravno, i prethodni delovi su takođe važni za vaš rad kao terapeuta ili savetnika, ali u petom delu ćete pronaći materijal koji se posebno bavi terapijskim tehnikama i intervencijama, i koji pokriva kako sadržaj lične promene („šta") tako i njen proces („kako"). Naučićete kako vam ovaj model može pomoći da održite kongruentnost između sadržaja i procesa tako da na najefikasniji način pozovete klijenta na ličnu promenu.
Središte pažnje šestog dela je i dalje na psihoterapiji, ali na naprednijem nivou teorije i prakse. Sedamnaesto poglavlje opisuje sveobuhvatni model za dijagnozu i planiranje tretmana, koji predstavlja sistematski način dijagramskog predstavljanja mnogih razvojnih i ličnih karakteristika raznih adaptacija. Ovaj model omogućava bolje razumevanje i predstavlja moćan alat za planiranje tretmana u toku terapije ili savetovanja.
U osamnaestom poglavlju govorimo u kakvoj je vezi ovaj model sa obrascima ličnosti poznatim kao granične ili narcisoidne. Kako ćete i sami videti, mi smatramo da se ove strukture ličnosti razlikuju od šest adaptacija ličnosti. Ipak, ovaj model može vam pružiti neke smernice u terapiji graničnih ili narcisoidnih klijenata.
Na kraju, u sedmom delu, dajemo opširne transkripte pomoću kojih ilustrujemo terapijski rad sa raznim adaptacijama. Svih šest adaptacija detaljno predstavljamo od devetnaestog do dvadeset četvrtog poglavlja. U svim slučajevima navodimo transkript iz rada sa klijentom čiji problem uključuje prevashodno tu jednu adaptaciju koju ilustruje. U dvadeset petom poglavlju pak ilustrujemo rad sa klijentom čiji problem uključuje kombinaciju adaptacija. U svakom poglavlju pre transkripta dajemo rezime glavnih terapijskih indikacija za tu adaptaciju. U svakom transkriptu dodali smo svoje komentare da bismo naglasili kako je terapeut upotrebio model da bi upravljao procesom i sadržajem terapije.
