U tesnom sklopu

11.06.05 Danas

Pored Disove i Dučićeve, priznajem još samo Desankinu nagradu za poeziju. A da, i Žičku hrisovulju.
Ostale me, najiskrenije, ne zanimaju.
Dobitnik Desankine nagrade za 2004. je Milosav Tešić (na slici). Na ovom mestu, tekst bi, vere mi, mogao da se završi, pa valjda je svima poznato ko je Milosav Tešić i kakav je on pesnik. Ali pošto znam (znači, znam!) da ima neupućenih, tekst će se, ipak nastaviti.
Evo ovako.
Zbirka U tesnom sklopu, sadrži oko 140 pesama brižno izabranih, koje čine, verovatno, best of Tešićeve poezije, od ‘’Kupinova, preko ‘’Sedmice’’, sve do ‘’Sonetnog kvinteta žutih dunja’’. Imam utisak da je cela knjiga, u stvari, jedna poema, u koju se ulivaju sve pesme, bez izuzetka.
Da, to ću i ja potvrditi (i ja!) Tešićeva poezija je jezik, ali jezik sa velikim J. Jer Tešićev Jezik kao da ne poznaje vekove, godine i granice, on se kao neki lajt-motiv provlači i korespondira sa Jezikom, evo recimo, vizantijske Srbije, ili seoske Srbije.
Jezik kao čuvar-kuća! Jezik kao kopča! Jezik kao, ona Simovićeva ‘’treća ruka’’, u kojoj se sve sabira a ništa ne oduzima.
Ova knjiga mu dođe kao neka srpska Britanika, štaviše, nešto između enciklopedije i rečnika, naravno, pesnički upakovano.
Srbijanika (mislim da može da prođe!).
Tešić je zanimljiv i značajan, jer uspešno prepliće i ono istorijsko i ono narodno. Malo je pesnika koji uspevaju da tradicionalno i izvorno modernizuju, da tako kažem, osavremene u nešto što je današnjica. Milosav Tešić je ‘’jednak među prvima’’, ostale prepoznajte sami, pa glupo mi je da ponavljam neka imena po nekoliko puta.Ne kažem, nije lako čitati, mislim, pročitati Tešićeve pesme. One zahtevaju napor i trud, (nemojte da vas to uplaši!) ali zauzvrat dobijete osećaj kao da ste na nekom seocetu, ili u podnožju neke planine, ma kao da ste u Sent-Andreji (pročitati pesmu ‘’Sentandreja, Iris florentina’’). Vijuga i vodi Tešićeva poezija kroz gradove, reke, gudure i brzake, ma kroz celu Srbiju.
VIJUGA, ALI NE PATETIČNO (MOŽDA MALO!)
Reč-dve o favoritima. Celokupna ‘’Sedmica’’, i dve pesme koje su više od pesme (možda sam preterao!). ‘’Šljiva srpska’’. ‘’Ima neka vasiona’’.
Šta još reći?
Da. Pored Raičkovićeve, prihvatam i Tešićevu rimu, iako su to dve potpuno različite rime. Njihove rime nisu trivijalne, oveštale i već toliko puta viđene, znate ono, dan/san, lak/jak, ili voli/boli, ma dosta je, zaboli me glava. Ali ume Tešić nekad i da prerimuje, mislim, zašto rimovati po svaku cenu (to mi se nekad ne sviđa, ali to je moja stvar!).Otvorite tesan sklop. Rastesklopite ga.

Marko Krstić