Vladimir Kopicl (1949) objavio je knjige poezije Aer (Matica srpska, 1978), Parafraze puta (Matica srpska, 1980), Gladni lavovi (Književna zajednica Novog Sada, 1985), Vapaji & konstrukcije (Matica srpska, 1986), Pitanje poze (Matica srpska, 1992), Prikaze - nove i izabrane kratke pesme (Matica srpska, 1995), Klisurine (Narodna knjiga, 2002), Pesme smrti i razonode - izabrane i nove pesme (Orpheus, 2002), Smernice (Biblioteka „Svetozar Marković", 2006), Promašaji (Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani", Edicija Povelja, 2008), Sovin izbor (Gradska biblioteka „Vladislav Petković Dis", 2008) kao i knjige eseja Mehanički patak, digitalna patka (Narodna knjiga, 2003) i Prizori iz nevidljivog (Narodna knjiga, 2006). Priredio je i preveo nekoliko zbornika i antologija: Telo umetnika kao subjekt i objekt umetnosti (Tribina mladih, 1972 -sa Anom Raković), Trip - vodič kroz savremenu američku poeziju (Narodna knjiga, 1983 - sa Vladislavom Bajcem), Novi pesnički poredak - antologija novije američke poezije (Oktoih, 2001 - sa Dubravkom Đurić), Vrata panike - telo, društvo i umetnost u mreži tehnološke derealizacije (Orpheus, 2005), Milenijumski citati (Orpheus, 2005), Tehnoskepticizam (Orpheus, 2007) itd. Dobio je Brankovu nagradu za prvu knjigu pesama (1979), Sterijinu nagradu (1989), Nagradu DKV za knjigu godine (2003), nagradu „Stevan Pešić" (2003), nagradu ISTOK-ZAPAD (2006) i Disovu nagradu za pesnički opus (2008). Prevođen, zastupljen itd. Živi u Novom Sadu.
09.06.20 Dnevnik - Novine i časopisi
Objavljena nova pesnička knjiga Vladimira Kopicla: Ples na ostacima jezika
„Tu, opušten i pribran na tim još živim zracima kojima uvek je potrebno da dopru, nađu odraz, da se naprosto odbiju, ili dobiju, od onog što ih upije, dodatnu boju, tup sjaj, ponekad uobličenje, bilo šta da se deli dok ovo leto traje a ono leto prestaje”, stihovi su iz pesme „Jun” Vladimira Kopicla, središne u „Potemkinovom kalendaru”, ciklusa koji uz pevanja „Obostrano”, „Mačka”, „Valcer” i „Tri polumolitve + gratis” tvori zbirku „Udaljeni bubnjevi”, upravo objavljenu pod okriljem izdavačke radionice Kulturnog centra Novog Sada.
kopicl
Foto: Vladimir Kopicl, foto: Dnevnik (B. Lučić)
„Za mene pesma je ples na ostacima jezika, onih koje smo učili i onih što nas uče da nikad nismo sami i da je svako sam ali nikad prepušten sebi u gustoj šumi vremena“, rekao je Kopicl svojevremeno primajući Nagradu „Desanka Maksimović” za pesničko delo i doprinos razvoju srpske poezije.
Pesnički koncept na kome počiva knjiga „Udaljeni bubnjevi” oslonjen je, po rečima književnog kritičara Gojka Božovića, upravo na duh igre i jezičkog istraživanja začet u pesnikovim neoavangardnim počecima. „Iza razvoja pesnikove poetike stoji duh neprestane modernizacije pesničkog postupka i pesničkog jezika. Te promene su tihe i postepene, ali se mogu pratiti iz jedne u drugu Kopiclovu knjigu. Neoavangardna osnova preformulisana je i proširena postmodernim jezičkim i poetičkim strategijama, da bi se u knjigama iz dvehiljaditih, pa tako i u ’Udaljenim bubnjevima”, Kopicl sreo i sa iskustvima jezičke performativnosti”, navodi Božović.
Kopicl predočava svet u izmicanju, svet u kome nisu stalni ni oblici, ni pojave, ni procesi, ni značenja, pa ni sam jezik, dodaće Božović, ni ono što jezik označava po navici. „Predstavljajući svet u kome je sve destabilizovano, u kome su destabilizovani, osporeni i u stalnom izmeštanju i ključni pojmovi iskustva, i povlašćene pesničke teme od slike sveta, preko refleksivnog susreta s njegovim pojavnim izrazima, među kojima priroda ima sve važnije mesto u ovoj poeziji, do erotskih tonova i potemkinovske iluzije vremena, pesme Vladimira Kopicla u ’Udaljenim bubnjevima” istražuju svet duboko proživljen i u toj proživljenosti već okončan. Zvuk tih pesama postaje ođek našeg iskustva”.
Vladimir Kopicl (1949) završio je studije književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i niz godina bio je urednik u listu „Dnevnik”. Objavio je dvadesetak knjiga poezije, tri knjige eseja, a priredio je i preveo više zbornika i antologija. O njegovom književnom i umetničkom radu objavljeno je nekoliko monografska izdanja, te zbornik „Poezija Vladimira Kopicla” u izdanju Zadužbine Desanke Maksimović. Između ostalih, laureat je i Brankove nagradu za prvu knjigu pesama (1979), Sterijine nagrade za pozorišnu kritiku (1989), Nagrade DKV za knjigu godine (2003), Nagrade „Stevan Pešić« (2003), Disove nagrade za pesnički opus (2008), kao i priznanja Ramonda serbica za celokupno književno delo i doprinos književnosti i kulturi (2017).
M. Stajić
