Ulica koju volim

ketiranima su se, pored ostalih, našli Zdravko Čolić i Ana Ivanović, Ljubivoje Ršumović i Goran Marković, Isidora Bjelica i Jovan Ćirilov, Borka Pavićević i Ivica Dačić, Raša Popov i Zdravko Šotra, Nenad Prokić i Uroš Đurić, Milorad Pavić i Momo Kapor, Rambo Amadeus i Srđan Dragojević, ukupno oko 400 imena beogradskog javnog života koji su pričajući o ulici koju vole postajali vodiči kroz jednu zanimljivu, privatnu topografiju Beograda. O njihovim iskazima akademik Ljubomir Simović u predgovoru knjige je zapisao:
“Kroz svaku ulicu nas vodi poseban vodič, koji nam ne dopušta da pored neke karakteristične fasade, pored nekog lepog balkona, pored neke znamenite kafane, stare firme ili radionice, pored neke karijatide ili nekog reljefa, prođemo a da ih u žurbi ne primetimo. Ovi vodiči različitih godina i profesija, različitih iskustava, znanja i senzibiliteta, vode nas kroz različite ulice i pričaju nam različite priče. Ali kao što se sve te različite ulice spajaju u jedinstven grad, tako se i te različite priče o njima sklapaju u jedinstvenu sliku toga grada podignutog na stavama dveju velikih reka i na nekoliko bregova. Zahvaljujući ličnom doživljaju tih vodiča, iz te jedinstvene priče zrači, kao aura, duh grada o čijim ulicama pričaju. Na tim ulicama, i u tom duhu, susrećemo se svi.”