Leonardo da Vinči je rođen 15. Aprila 1452. godine u Ančiani u blizini Vinčja kod Empolija. Otac mu je bijo poznati advokat a majka mu je djevojka sa sela. Vanbračno je dete,koje je odraslo sa ocem. Veliku ulogu u njegovom životu igrao je njegov stric Frančesko,koji ga je učijo ljubavlju prema prirodi i životinjama. 1467. preselio se sa ocem u Florencu nakon što je umrla njegova maćeha. 1469. počeo je raditi u Florenciskoj radionici kod slikara Andrea del Verrocchino. Nacrtao je jednog od anđela Verracchinovog "Krštenje Hrista". 1472. primljen je u grupu slikara St. Lukas u Florenci. 1481. dobijo je zadatak od monaha iz San Donate u Scopeti da nacrta "Molitva Kraljeva". Pastir, koji viri je njegov lik iz detinjstva. Ta freska je ostala nedovršena. 1482. Leonardo se nudi Ludovici il Moro kao slikar i arhitekt. Odlazi u Majland. 1483. potpisao je ugovor o zajedničkom izlaganju jedne oltarske slike za Confraternita della Concezione u San Franceso Grande sa braćom de Predis. To je zadatak za Felsgottenmadona. 1483.-1486. naslikao je jos jedan poznati portret Cecilije Gabrani "Dame mit dem Hermelin". 1485 naslikao je Tafenbilder za herzoga Ludovica, koji je to hteo da pokloni kralju Mađarske. 1487 Leonardo slika za Majlandsku Dompuppel i napravijo je jedan model od drveta. 1488. dobijo je novac za ta dela.1490. izumeva Leonardo kostime, dekoraciju i tok svadbe herzoga Giana Galeazzo Sforza sa Isabellom von Aragon. U Julu 1490. adaptiro je Salaina. 1491. pripremijo je Leonardo veliki turnir po želji Galeazza di Senseverino zbog svadbe Ludovica en Moro i Beatrice d Este. 1492. zadržao se u Rimu,1493. izložijo je model od Tona Kolosalpferdes za Sforza-Denkmal. 1495 Počeo je raditi naTajnoj večeri u refektoriju manastira Santa Marije dela Kruz u Majlandu, na kojoj je radijo tri godine.Die Dame mit dem Hermelin, taj portret pokazuje Ceciliju Ganepani, dugogodišnju ljubavnicu hercoga Ludovika Cofreza. 1498 slikao je plafonske dekoracije za salu della Asse u Sforskom dvoru, 1499 napušta Majland, 1500 od januara do februara zadržava se u dvoru Izabele d"Este i radi njen portret, pa odlazi u Vedenig i Florencu, slika za "Svetu Anu Selbdrigt". 1502 postaje ratni inžinjer, a 1503 vraća se u Florencu gde dobija zadatak da slika za Ludviga XII na dvoru u Majlandu. 1508 ponovo se vraća u Florencu, a u Majlandu istražuje na hidraulici. 1513 ide u Rim gde živi u Pallazzo del Belvedare. 1519 Leonardo piše svoj testament. Frančesko Melzi njegov učenik, koga je Leonardo voleo kao sina i koji ga je pratijo u Francusku, je bio sa njim na času njegove smrti. 2. Maja 1519. umire u svojoj 67-oj godini života u dvorcu Sloux. Sahranjen je u crkvi St. Florentin u Amboisi.
03.07.08 Vreme
Leonardove bajke i beleške
Da Vinčijev Uzgrednik
Svako ko bude pročitao ove priče istkane u paradoksu i obojene mudrom poukom upoznaće se sa još jednim, gotovo nepoznatim aspektom stvaralaštva ovog univerzalnog genija
Da je veliki Leonardo da Vinči bio i pripovedač, domaća javnost je imala prilike da sazna početkom sedamdesetih objavljivanjem knjige Basne i legende. U tom smislu knjiga Uzgrednik, zbirka Leonardovih tekstova koju je ovog proleća objavio beogradski Beli put, nije otkriće. Međutim, Basne i legende je pisao Bruno Nardini, najpoznatiji među autorima koji su prerađivali Leonardove priče, a u Uzgredniku su Leonardovi tekstovi, što znači da u tom smislu ova knjiga jeste otkriće za domaću javnost.
Osim Uzgrednikovog autora, ono što ovu knjigu izdvaja od ostalih u knjižari jeste njen izgled. Ovo je lepa knjiga, nezavisno od onoga šta u njoj piše. Zato Uzgrednik pripada knjigama koje se prvo razgledaju, stranicu po stranicu, pa se zatim pročitaju. Rađena je kao slikovnica, kao što su rađene i sve knjige Belog puta, pa je zato i za gledanje, a ne samo za čitanje. Ilustracije Đorđa Milovića su deo, odnosno nastavak teksta, ali su i celina za sebe. Neobičnog je formata, ispisana je fontom napravljenim po rukopisnim slovima korišćenim na italijanskom dvoru Leonardovog vremena, njeni tonovi asociraju na starinska izdanja, za paginaciju je korišćen sistem Leonardovog tajnog pisanja, a podloga svake stranice je renesansna što je, po rečima Branka Gavrića, autora dizajna knjige, bilo najteže postići.
Kako piše u podnaslovu, u Uzgredniku su poučne priče nalik na basne, dosetke, i aforizmi. Tu su skoro svi Leonardovi tekstovi i, kako garantuju u Belom putu, autentični su. Tekstove su sa italijanskog jezika iz Leonardovog vremena prevodila četiri prevodioca trudeći se da Leonardov tekst menjaju samo u detaljima koji su nerazumljivi sadašnjem čitaocu. Najveća tekstualna intervencija je naslov. Izabrana kovanica asocira na činjenicu da je Leonardo svuda nešto beležio: na marginama crteža, projekata, u sveskama, kao podsetnik, onako uzgred. Tako je u sveskama, kasnije povezanim u takozvane Leonardove kodekse, beležio svoje priče tajnim pismom s desna na levo, da ih ne zaboravi.
Leonardo je kazivao priče, nije ih pisao. U njegovo vreme je bilo uobičajeno da ljudi s pripovedačkim darom javno govore prozu, najčešće basne i priče s naravoučenijem tada veoma popularne zbog otkrića klasične književnosti. A prema jednom zapisu, ljudi su voleli da slušaju Leonardove priče. Bile su dubokomislene i zabavne, ali i pamtljive, pa su Leonardovi slušaoci počeli da ih prepričavaju drugima. Tako se desilo da je nekoliko Leonardovih priča odavno deo narodne književnosti Toskanaca.
Aleksandar Levi u predgovoru Uzgrednika ocenjuje da "Leonardove priče spadaju u sam vrh italijanske renesansne proze". Lišene su retorike, a pune su živosti i kolorita. "Da Vinčijeve basne se bave univerzalnim temama, a pisane su pitkim i razumljivim jezikom. I one kao i mnoga druga Leonardova dela pokazuju koliko je ovaj neverovatni umetnik i pronalazač bio zainteresovan za ljudske strasti i slabosti. U svakom slučaju, svako ko bude pročitao ove priče istkane u paradoksu i obojene mudrom poukom upoznaće se sa još jednim, gotovo nepoznatim aspektom stvaralaštva ovog univerzalnog genija."
Sonja Ćirić
31.03.08 Građanski list
Leonardo dopisan Milovićem
Uzgrednik, Leonarda da Vinčija
Izdavačka kuća iz Beograda "Beli put" predstavila je na nedavno održanom novosadskom Art ekspou svoje najnovije izdanje – knjigu ilustrovanih priča Leonarda da Vinčija pod nazivom Uzgrednik. Knjiga sadrži gotovo sve Leonardove sačuvane tekstove nalik na basne, dosetke i aforizme. Raskošna oprema knjige oplemenjena je nesvakidašnjim, lirskim crtežima za koje je bio zadužen Đorđe Milović, stripadžija iz Beočina, autor strip albuma Grbe u vrtu i Ono što tražim. Inače, Milović već neko vreme drži radionice Strip nevidljiva umetnost u novosadskoj "Art-klinici".
Doba humanizma i renesanse iznedrilo je mnogobrojne velike umetnike, ali teško da neki po svestranosti i genijalnosti može da se poredi s Leonardom. On je bio vizionar i prorok kome su priroda i čovek bili najveće ostvarenje života, a svakako se može tvrditi da je on najbolji primer renesansnog ideala svestranog čoveka neutažive želje za novim saznanjima. Pored opštepoznatog doprinosa u slikarstvu, Leonardo je bio zainteresovan i za oblasti poput anatomije, aeronautike, botanike, kartografije, geologije, matematike, optike, mehanike, astronomije, hidraulike, akustike, građevinarstva... U jednom trenutku svog plodnog umetničkog života, "latio se i pera". "Beli put" u izvornom obliku donosi Leonardovu prozu, konciznu ali punu živosti.
