Vladimir Kecmanović rođen je 1972. godine u Sarajevu, gde je završio osnovnu i srednju školu.
Opštu književnost sa teorijom književnosti diplomirao je 1997. na Filološkom fakultetu u Beogradu.
Godine 1990. njegova Histerija dobila je nagradu Ivo Andrić na jugoslovenskom konkursu lista Oslobođenje za najbolju kratku priču. Sačinio je izbor dela Dušana Radovića i Dušana Petričića za knjigu Duškova kuća, koja je na Beogradskom sajmu knjiga 2004. proglašena knjigom godine.
Do sada je objavio romane Poslednja Šansa (1999), Sadržaj Šupljine (2001), Feliks (2007), Top je bio vreo (2008), Sibir (2011) i zbirku pripovedaka Zidovi koji se ruše (2012). Sa istoričarem Predragom Markovićem autor je knjige Tito, pogovor (2012). Za Feliks, koji se našao u najužem izboru za NIN-ovu nagradu za roman godine, dobio je nagradu Branko Ćopić Srpske akademije nauka i umetnosti. Za nacrt romana Top je bio vreo dobio je stipendiju Fondacije Borislav Pekić za roman u nastajanju. Pošto je objavljen, Top je bio vreo ušao je u najuži izbor za NIN-ovu nagradu i dobio nagradu Meša Selimović. Upravo je završeno snimanje istoimenog igranog filma po ovom romanu.
Kecmanovićeva proza prevođena je na engleski, francuski, nemački, ukrajinski i rumunski jezik.
Živi i radi u Beogradu. Vlasnik je i urednik izdavačke kuće VIA. Kolumnista je lista Politika. Povremeno piše za više medija u zemlji i okruženju. Član je grupe P 70 i Srpskog književnog društva.