01.01.00
Beogradske novine
Septembar 2000.
Nove knjige
Duhovna gerila
"Vrag i šala", Vitomir Teofilović, Gutenbergova galaksija, Beograd 2000.
Kad dođu zla i smutna vremena, vremena u kojima je "vrag odneo šalu", narodu ne preostaje ništa drugo nego da se brani duhom protiv đavola. Rečiti dokaz takvoj tvrdnji je i nedavno objavljena knjiga Vitomira Teofilovića "Vrag i šala" (Pola stoleća srpskog aforizma) u izdanju Gutenbergove galaksije.
Da li bismo proslavljali "Pola veka srpskog aforizma" da vrag nije odneo šalu, pitanje je na koje je teško dati adekvatan odgovor. Kažu da je srećan narod koji ima dobre pisce, ali da li je srećan i narod koji ima dobre aforističare? Trebalo bi da bude srećan ukoliko se to posmatra sa stavnovišta duha, mudrosti, osećaja za lepu i jezgrovitu misao, ali ne ukoliko se posmatra sa stanovišta društvene i političke klime koja je iznedrila takvo stvaralaštvo.
No, činjenica je da nas je i jedan takav jubilej snašao, pa ga je, na našu sreću ili nesreću, valjalo i obeležiti. Taj nimalo jednostavan poduhvat na sebe je preuzeo Vitomir Teofilović, unapred svestan činjenice da će rad na projektu trajati nekoliko godina (čitanje objavljenih knjiga, rukopisnih zbirki, aforizama objavljenih u štampi itd) i da će, kako god da ga uradi, biti autora i zadovoljnih i nezadovoljnih izborom, što važi i za čitaoce. Međutim, činjenica je i to da je pola veka srpskog aforizma, tog stvaralačkog duha, bilo teško sažeti u okvire jedne knjige jer njeni protagonisti i dalje neumorno rade i stvaraju, ali je negde morala biti podvučena crta.
Da li je "Vrag i šala" antologija, zbornik, panorama ili nešto treće, potpuno je irelevantno u odnosu na njenu suštinu. Ako jedan mali narod ima ovako veliki broj aforističara, a u knjizi je zastupljeno preko 160 autora, onda je to, prema rečima prof. dr Ratka Božovića, prava duhovna gerila, čije je postojanje teško prenebregnuti. Borci za istinu, pravdu, moralna načela, borci protiv obične ljudske gluposti, borci protiv zla i zlog vremena u kojem živimo, podsećaju na savremene Don Kihote, čije pero ne ubija, ali opominje. Da li će se neko osetiti prozvanim (opomenutim) nije na autorima, niti na priređivaču ovog kapitalnog dela, nego na svesti i savesti kreatora gluposti.
A da je knjiga "Vrag i šala" zaista kapitalno delo može se zaključiti već prema broju zastupljenih pisaca, po luksuznom izdanju (sve pohvale izdavaču), ali najpre i najviše po širokom spektru koncentrovanih misli ? individualnog u sličnosti (tema), sličnog u različitosti (ideja). To je, svakako, prirodno kada se u ringu nađe više od 160 individua, sa vlastitim pogledima na svet i vlastitim idejnim rešenjima. A s obzirom na činjenicu da je i starosna dob zastupljenih autora velikog raspona, počev od Mileta Stankovića (1911) pa do Nenada Nikolića (1976), onda je logično da su i stilska sredstva, teme i ideje u skladu sa tim rasponom.
Impozantnu brojku od preko 4200 aforizama, smeštenih na 600 stranica knjige "Vrag i šala", najjednostavnije je, za ovu priliku, ilustrovati nekolikim primerima (podrobnija analiza uzela bi previše prostora), počev od, recimo, duhovitog podsmeha Koste Krušića na vlastiti račun: "Najveće iskušenje za vremešna čovjeka je kad se u njega zaljubi mlada žena. Ni uzmi, ni ostavi." Tu je i Duško Radović: "Volite se kad niste zajedno. To je prava ljubav. Ko ume da se voli samo kad je zajedno, taj ne pravi pitanje s kim je." Pa zatim nepomirljivi Vlada Bulatović Vib: "Prvo si čovek u senci, zatim si čovek sa senkom, najzad si senka od čoveka."
Novi talas koji je uzburkao tadašnju javnost obeležen je pojavom Aleksandra Baljka i njegovom žestokom i bekompromisnom "replikom" sa protagonistima partije na vlasti: "Šta nam može tuđa propaganda kad je naša tako blagotvorna!", i njegovih mladih sledbenika, čiji će buntovni duh: "Ne samo da smo udarili temelje demokratiji, nego smo joj podigli i zidove" (A. otrić), prkos: "Možda će neko i da preživi. Mi uvek umemo da iznenadimo" (S. Simić), duhovitost: "Moj tata liči na mene. Mnogo je smešan" (G. Gaćeša) i svežina misli: "Kažnjen sam zbog prekoračenja brzine. Opet mi je jezik bio brži od pameti" (G. Dokna) nekoga naterati da se zamisli, nekog da se nasmeje, nekog da se samo nasmeši, a nekoga će možda i naljutiti. Ali jedno je sigurno ? nikoga neće ostaviti ravnodušnim!
Vesna Denčić
