Dr Dejan M. Radulović diplomirao je i magistrirao na Pravnom fakultetu u Beogradu, a doktorirao na Univerzitetu u Novom Sadu iz oblasti pravnih i ekonomskih nauka. Bogato radno iskustvo stekao je u oblasti pravosuđa, javnom, društvenom i privatnom sektoru i advokaturi, između ostalog, i kao pomoćnik ministra u Ministarstvu regionalnog razvoja i lokalne samouprave. Učestvovao je u pripremi i sprovođenju brojnih zakonskih akata, domaćih i međunarodnih programa i projekata, kao i stručnih predavanja i seminara. Svoje akademsko obrazovanje, iskustvo i dubinsko poznavanje ovih oblasti je pretočio u niz stručnih i naučnih radova.
08.08.20 Danas
O Atinjankama i Spartankama
Beogradska izdavačka kuća Heraedu objavila je nedavno studiju Žene u Atini i Sparti – pravni, ekonomski i društveni položaj, čiji je autor profesor Dejan M. Radulović sa novosadskog Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe.
Iako interesovanje za antički svet ne poznaje naučnu oseku ni u 21. veku, reč je o jednoj od ređe istraživanih tema, što pojedini zapadni istoričari objašnjavaju potiskivanjem privatnog života kod Starih Grka, koji iz klasičnog doba nisu ostavili ljubavne priče, bar ne kakve su nasleđene iz kasnijih epoha, a u kojima zaljubljeni par srećno živi do kraja života.
Za svoje naučno istraživanje prof. Radulović odabrao je dva najpoznatija grčka polisa – grada/države – Atinu i Spartu koje su, osim zajedničke ratne istorije tokom koje su bile i vojni protivnici i saveznici, imale različita uređenja, pa i stav prema ženi.
„Dok je klasična Atina bila izrazito kruta u odnosu prema ženama, Sparta je bila neuobičajeno liberalna. Razjedinjenost grčkih polisa i različito društveno uređenje upravo je vidljivo i u odnosu prema ženi. U Atini je za ženu vredelo pravilo: što manje zna – to bolje. Atinjanke su se udavale prilično mlade i bez životnog iskustva. Žena u Atini nije imala pravo na svoje mišljenje, obrazovanje joj nije bilo omogućeno, jedini njen zadatak bio je da rodi mužu decu kako bi o njemu u starosti imao ko da se brine. Spartanka je, takođe, imala ulogu da rađa decu, ali to se Sparti posebno cenilo, jer je značilo rađanje novog ratnika. Žena je za njih nešto vredela i omogućeno joj je bilo i obrazovanje. To je Spartanke učinilo nezavisnim i samosvesnim, te su hrabro učestvovale u političkom životu“, objašnjava autor.
On je društveni, ekonomski i pravni položaj žena u Atini i Sparti proučavao kroz njihovo učešće u javnom, političkom, privrednom, pravnom, imovinskom i kulturnom životu.
Njegova studija obuhvata poglavlja o političkoj i ekonomskoj organizaciji života u Staroj Grčkoj, na primeru Atine i Sparte objašnjava kakvo je bilo mesto žene u grčkom polisu, kakav su bila njena ekonomska prava, društveni i svakodnevni život bilo da je reč o domaćici ili heteri, koja je indirektno mogla da učestvuje u javnom životu.
Studija se bavi i ulogom žene u mitovima i verskim ritualima, društveno-pravnim položajem žena u braku, kao u imovinskim odnosima, kad je reč o mirazu i nasleđivanju.
Istovremeno ova knjiga ukazuje i na fenomen da je razvijenije demokratsko društvo u Atini stvaralo okvire za znatno nepovoljniji položaj žene nego što je to bio slučaj sa slabije razvijenim i konzerativnm spartanskim društvom.
Dodatna vrednost ove studije je i u tome što je obavljena uoči obeležavanja dva i po milenijuma od bitke u Termopilskom klancu, koja kao deo grčko-persijskih ratova u kojima su Atina i Sparta bile saveznice, ima posebno mesto u vojnoj i opštoj istoriji Evrope i planete ne samo po strateškoj genijalsnosti, nego i po vrednosnim sistemima antičkog sveta.
J. T.
