01.02.20
Tokovi istorije
Gastarbajteri, „radnici na privremenom radu u inostranstvu“, predstavljaju veliku i samo donekle istraženu temu naše novije društvene istorije. Pored nekoliko većih i manjih radova drugih autora, Petar Dragišić je u nekoliko članaka, a sada i svojom najnovijom knjigom, dao dodatni doprinos istraživanju ove teme. Knjiga je podeljena na Predgovor, Uvod i četri tematska poglavlja, od kojih se svako sastoji od niza sitnijih tematskih celina. Na kraju (219–224) stoji Zaključak, a posle engleskog sažetka prenet je jedan dokument Saveznog sekretarijata za informacije o informisanosti i kulturno-zabavnom životu jugoslovenskih radnika u inostranstvu.
U Predgovoru (11–16) autor je stavio svoju temu u globalni kontekst savremenih migracija. Uz to, on je dao osvrt na radove koji su se bavili problematikom radne emigracije iz socijalističke Jugoslavije, objasnivši svoje interesovanje za tu temu i način njene obrade. U tom kontekstu se ukratko osvrnuo na metodologiju korišćenja štampe kao istorijskog izvora. U Uvodu (19–47) autor sažeto, ali u dovoljnoj meri osvetljava problem radne emigracije u Evropi posle Drugog svetskog rata, prelazeći potom na glavne ekonomske i društvene razloge odlaska na privremeni rad iz socijalističke Jugoslavije. On s pravom ukazuje na neuspeh privredne reforme sredinom šezdesetih godina XX veka, koja je mnoge ostavila bez posla, kao na važan uzrok ekonomske emigracije. Pored toga navodi i prevelik priliv mlade radne snage na tržište rada svake godine, kao i mere kojima su jugoslovenske vlasti pokušavale da kanališu odliv radne snage. U nastavku poglavlja je dat brojčani pregled radne emigracije tokom šezdesetih i početkom sedamdesetih godina, kao i njen geografski raspored po zemljama emigracije i republika porekla. Pažnja je posvećena i stručnom nivou odlazećih radnika, privrednim granama u kojima su se zapošljavali, starosnoj strukturi, te visini njihovih primanja i značaju gastarbajterskih doznaka za jugoslovenske finansije. Na kraju poglavlja je dat kratak osvrt na političke izazove koje je veliki odliv radne snage postavio pred jugoslovenske vlasti – pre svega pitanje očuvanja lojalnosti socijalističkoj samoupravnoj domovini i očuvanja nacionalne svesti gastarbajterskog podmlatka. Autorov krajnji zaključak je da su radnici na privremenom radu u inostranstvu bili živi dokaz krhkosti jugoslovenskog privrednog modela. Uvod knjige je, za razliku od ostalih delova, napisan kako na osnovu postojeće literature tako i na osnovu podataka iz arhivskih izvora i predstavlja vrlo dobar početak prikaza slike fenomena gastarbajtera u srpskoj štampi.
Prvo poglavlje (49–91) nosi naslov Formiranje velikih gastarbajterskih zajednica u Zapadnoj Evropi – pogled iz novina. Autor prenosi podatke o uzrocima emigriranja, broju migranata, nacionalnoj i regionalnoj (republičkoj) pripadnosti radnika, razmatranjima štampe (i svakako vlasti) o korisnosti i štetnosti radnih migracija, te o položaju jugoslovenskih radnika u pojedinim zapadnoevropskim zemljama. Drugo poglavlje, naslovljeno Jugoslavija i njeni gastarbajteri (93–144), bavi se pre svega pogledima vlasti na različite aspekte odlaska jugoslovenskih državljana na privremeni rad u inostranstvo. Obuhvaćene su sve teme koje su brinule vlasti: ustanove koje je trebalo da brinu o gastarbajterima, problem odlaska kvalifikovane radne snage, borba da se uštede radnika iz inostranstva privuku u domaće banke, pitanje informisanja i ideološke indoktrinacije gastarbajtera i sprečavanje da oni potpadnu pod uticaj političke emigracije, briga o dopunskom školovanju gastarbajterskog podmlatka da bi se očuvala njegova nacionalna svest i sprečila asimilacija, kao i uslovi povratka u zemlju. Poslednje poglavlje, sa naslovom Narod u emigraciji (145–218), najobimnije je jer se bavi onim o čemu novinari najviše vole da pišu: običnim životom običnih ljudi. Iz njega saznajemo šta je srpska štampa, prema iskazima samih gastarbajtera, pisala o motivima odlaska na rad u inostranstvu, tegobnom načinu života i mučnom nastojanju da se uštedi nešto novca radi ispunjavanja ciljeva zbog kojih se i otišlo u tuđinu, kao i o različitim uslovima života i rada u zemljama u kojima je boravila glavnina jugoslovenskih radnika u inostranstvu. Ovo poglavlje je najslikovitije i najviše socijalnoistorijski obojeno. U zaključku su sumirani rezultati izneti u glavnom delu knjige.
Knjiga Petra Dragišića o pisanju beogradske štampe o gastarbajterima krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina XX veka sadrži ogromnu količinu sažete ili ekstenzivno citirane izvorne građe koja čitaocu u velikoj meri približava izveštavanje tadašnjih pisanih medija o gastarbajterima. Oni su, pak, budući zavisni od institucija vlasti, izveštavali na društveno poželjan način. Ipak, treba priznati da su po tom pitanju listovi pisali dosta raznovrsno, odnosno uzimajući u obzir različite aspekte gastarbajterskog problema. Razmatrane su ekonomske i političke potrebe države, ali, možda još više, samih gastarbajtera. Posle čitanja Dragišićeve knjige stiče se utisak da štampa svojim celokupnim izveštavanjem nije ni reklamirala odlazak na rad u inostranstvo, ali ni pokušavala da ga ograniči. Čini se da je ona verno odražavala dileme same vlasti: s jedne strane, bilo je dobro što su nezaposleni napuštali zemlju i potom slali u domovinu dragocene devize ili se vraćali sa njima da bi se skućili i/ili pokrenuli sopstvenu proizvodnju, dok su se, sa druge strane, javljali strahovi zbog mogućeg odliva mozgova ili da će boravak u zapadnim zemljama uglavnom slabo školovane gastarbajtere dovesti pod uticaj neprijateljske emigracije ili do postepenog odnarođavanja. Da bi se o kvalitetu izveštavanja štampe i vernosti njenih izveštaja doneo konačni sud, trebalo bi uporediti relevantne državne i partijske dokumente sa pisanjem štampe. Nažalost, to je uglavnom izostalo i to bi uz autorov jezik preopterećen nepotrebnim tuđicama bila glavna zamerka ovoj inače dosta dobroj i informativnoj knjizi koja je produbila naša saznanja o fenomenu rada jugoslovenskih radnika u inostranstvu, a koja će istovremeno dobro doći i budućim istraživačima te pojave.
Zoran Janjetović
