Rođena u Kijevu, Irena Nemirovski sa roditeljima dolazi u Pariz 1919, izbegavši iz sve crvenijeg Sovjetskog Saveza. Tu njen otac, preduzimljiv ukrajinski bankar zakratko vreme uspeva da obnovi porodično bogatstvo. Ona studira na Sorboni, stalno obilazi mondene balove i bankete između Bijarica i Azurne obale, govori jezike, stiče veze i druži se sa umetničkim kremom, pored ostalih sa Žanom Koktoom i Romenom Garijem.Već 1929. postaje mezimica pariskih salona romanom David Golder, posle čega slede petnaest romana i biografska knjiga o Čehovu, dovoljno za ubedljivo mesto uknjiževnoj istoriji meduratne Francuske. Udaje se za biznismena jevrejskog porekla, Mihaila Epštajna. Ali, sutuacija posle 1939, početak Hitlerovog pohodana živote miliona Evropljana, dolazak Nemaca u Francusku i Petenov uspon nisu slutili na dobro, te Irena sa kćerkama Elizabet i Deniz beži u burgundsko seoce Isi-l-Evek, gde će joj se muž pridružiti kad izgubi pravo na rad. Gotovo svi dotadašnji obožavaoci preko noći joj okreću leđa. Pred sve izglednijom deportacijom, hvata se za preostalu slamku i preobraća u katoličanstvo. Ni to,a ni apeli da bude izuzeta iz sudbine svojih sunarodnika, upućeni nemačkoj ambasadi u Parizu i maršalu Petenu ne pomažu. Već 1942. godine, 13. jula (ili,prema nekim izvorima, 16. jula) dva žandarma zakucala su im na vrata da bi odveli Irenu i deportovali je za Aušvic.Avgusta (19. ili 16. avgusta, hronike smrti nisu uvek precizne), Irena Nemirovski umire u Aušvicu, od tifusa. Oktobra iste godine i Mihaela Epštajnasa braćom i sestrom odveli su na istu adresu. Izvesno je da su ubrzo svi išcezli u gasnim komorama Aušvica.
05.06.22 Danas
Život Čehova
Mršavo, privlačno lice upalih obraza, gusta kosa i jedva primetna brada, usne ozbiljnog i melanholičnog izraza, neobično prodorni pogled, istovremeno nežan i dubok, skromno držanje poput mlade devojke – bio bi to portret Antona Pavloviča Čehova 1886, u kojoj je postao slavan.
Istovremeno, to je portret koji je rečima oslikala Irene Nemirovski (ponegde i Irina Nemirovska) u knjizi Život Čehova, koju je nedavno objavila beogradska izdavačka kuća NNK Internacional.
Ovu biografiju sa francuskog je prevela Slavka Jovanović, napisavši i kraći pogovor u kojem približava i lik Čehova, i autorke Nemirovske, francuske spisateljice jevrejskog porekla iz Ukrajine, poznate po knjizi Francuska svita (Laguna, 2005).
Život Čehova Nemirovski je pisala na osnovu dugog istraživanja svega što je vezano za ličnost i delo Čehova (Taganrog, 1860 – Badenvajler, Nemačka, 1904), lekara po profesiji a pripovedača i dramskog pisca po vokaciji.
Te je dve strasti i ljubavi Čehov spojio, podjednako im se predavši; za životaje izrastao u slavnog pisca izvan granica Rusije, i u cenjenog doktora. Biografija Nemirovske je romansirana, i prvo je delo o Čehovljevom životu. Autori kasnijih biografija ovog pisca koristiće je kao polaznu tačku, sa pouzdanim ocenama njegovog života i stvaralaštva.
Irene Nemirovski (Kijev,1903 – Aušvic, 1942) sa porodicom je 1919. iz Ukrajine pod Ruskim carstvom izbegla u Francusku, gde je brzo stekla ugled kao književnica.
Nije imala državljanstvo pa su je nacisti iz okupirane Francuske sproveli u Aušvic, gde je umrla od tifusa. Biografiju Čehova pisala je od 1938. do 1941, ne dočekavši njeno objavljivanje 1946.
U ovom svom delu Nemirovski polazi od detinjstva pisca (rođen je kao treće od šestoro dece bračnog para Čehov), nimalo lakog pod okriljem oca koji je bio s jedne strane vrlo pobožan, a s druge tiranin.
Rane godine uticale su na Antonov pogled na svet i, prema Nemirovskoj, Čehov se nije bavio smislom života već ga je opisivao onakvim kakav je – kombinacija apsurda i veselja, vulgarnosti i bola, banalnosti i misterije, zapisala je prevoditeljka u Pogovoru.
Život Čehova je knjiga u kojoj će se pored životnog puta ovog velikana svetske literature čitaoci upoznati sa njegovim delom, prevashodno dramama od kojih nije baš svaka u prvom trenutku nailazila na oduševljenje publike. Tek kasnije, u drugom pozorištu, doživljavala je ovacije.
Danas su Čehovljeve drame Ivanov, Ujka Vanja, Galeb, Tri sestre i Višnjik inspiracija najboljim rediteljima i izvode se na najslavnijim scenama širom zemljinog šara, a zbirke priča od kojih je mnoge pisao samo da bi zaradio nešto novca, nesebično ga dajući i porodici za koju je bio jako vezan, spadaju u remek-dela književnosti.
Nemirovska u Životu Čehova daje i psihološki portret ovog pisca. Knjiga počinje Antonovim vapajem da se stariji brat igra sa njim – to je ujedno i prvi trenutak u kojem autorka lik budućeg velikana književnosti vaja tananim pokretima, otkrivajući njegovu melanholiju, stidljivost, vezanost za svoje okruženje, ali i izdvojenost od njega kako bi u mašti proniknuo u sopstvenu dušu.
Iz toga je crpio nadahnuće za svoja dela; spoznajući sebe, noseći tu tugu, sazrevao je za stvaranje velikog dela koje i danas impresionira.
A. C.
