Džek Keruak (1922, Louel, Masačusets – 1969, Sent Pitersburg, Florida), rođen kao Žan-Luj Lebri de Keruak. Srednju školu u Louelu završio je 1939. godine kao najbolji sportista i dobio fudbalsku stipendiju za Pripremni koledž Horas Men i Univerzitet Kolumbija. Za vreme Drugog svetskog rata radio je u trgovačkoj mornarici, gde je započeo pisanje romana More je moj brat (1950). U ranim godinama bio je pod uticajem Sarojana i Hemingveja, da bi kasnije razvio sopstveni stil, beležeći život američkog putnika i iskustvo bit generacije pedesetih godina. O tome svedoče brojni romani, kao što su: Grad i velegrad (1950), Na putu (1957), Ljudi iz podzemlja (1958), Darma lutalice (1958), Tristesa (1960), Usamljeni putnik (1960), Big Sur (1960), Žerarove vizije (1963), Anđeli Desolejšn Pika (1965), Satori u Parizu (1966), Kodijeve vizije (1972), i nekoliko knjiga poezije poput Meksiko Siti bluza (1959) i San Francisko bluza (1983).
24.07.13 Popboks
Roman pletenica
A nilski konji su se skuvali u svojim bazenima, Džek Keruak, Vilijam S. Barouz
Dokumentaristička proza koja to zapravo ni nije, fikcija oslonjena na dokumentarno i stvarnosno, slika jednog vremena, bitan artefakt, intrigantna ekstravaganca, saradnja dva značajna literarna uma i krajnje zanimljiva predistorija. I sve to na tek oko 230 stranica knjige nešto manjeg formata.
Zoran Janković
Uprkos silnoj želji svakog recenzenta da prikaz otpočne na što osobeniji i atipičniji način, čini se da većina priča o kvalitativnim dometima romana A nilski konji su se skuvali u svojim bazenima nužno mora krenuti od pojašnjenja okolnosti koje su dovele do nastanka ovog dela i njegove pojave u knjižarskoj ponudi pune 63 godine po poslednjoj napisanoj reči u njemu. Stoga, evo kako stvari stoje – Burroughs i Kerouac, tada bliski prijatelji, u četiri ruke napisali su roman o slučaju ubistva čiji (odocneli) svedoci su igrom slučaja bili. Zbog neprijavljivanja zločina obojica su bila osuđena, Burroughs je izbegao zatvor zahvaljujući porodičnim vezama, dok je Kerouac čak i odslužio deo kazne. I mada je ubrzo po nastanku bilo više pokušaja da ovo štivo ugleda svetlost dana, u skladu sa kasnijim dogovorom, roman je objavljen tek kada su se svi ključni akteri na koje se priča na kojoj on počiva odnosili upokojili, a za njegovo pojavljivanje zaslužan je James Grauerholtz, pisac, književni urednik, a uz to i bibliograf i baštinik maestra Burroughsa.
A nilski konji su se skuvali u svojim bazenima (u izdanju Rendeta, a u prevodu Dejana D. Markovića) je roman pletenica ispripovedan u detaljistički naglašenom ispovednom tonu, a svi akteri stvarnog slučaja zaštićeni su heteronimima i izmenjenim biografijama. Burroughs i Kerouac su tada u samom finišu Drugog svetskog rata bili deo brojne i krajnje heterogene družine, koja se sa uz malo naknadne pameti može smatrati i zametkom kasnijeg bitničkog pokreta. Pomenuti Grauerholtz će u prologu ovog dela smirenim tonom i pregledno razotkriti stvarne identitete svih iole važnih aktera ove priče, a istovremeno će pojasniti i kako se slučaj završio i šta se u tom dugom međuvremenu zbilo sa svima pomenutima. A slučaj se konkretno tiče ubistva koje je počinio mladi umetnik u pokušaju koji je u napadu neracionalčnog besa usmrtio svog nešto starijeg ljubavnika i mentora. Burroughs i Kerouac su (u odvojenim) prigodama iz usta samog ubice saznali šta se dogodilo, a kako se da saznati iz ovog štiva sugestijama su u neku ruku učestvovali u najranirijim predfazama odbrane ubice.
U tom smislu ovo delo se, ako je to baš nužno, može posmatrati kao dokumentaristička proza, mada bi se pri svakoj takvoj ocenio moralo glasno naglasiti da A nilski konji... otklon od udarnih odrednica tog (para)literarnog žanra dobiva upravo putem upadljive književne nadogradnje i obrade kojima su Burroughs i Kerouac pristupili ovom svom zajedničkom čedu. Zahvaljujući očitoj književnoj ambiciji A nilski konji su se skuvali u svojim bazenima ostavlja prilično snažan utisak i kada ga posmatramo kao delo fikcije i kao raniji rad dva potonja značajna pera i kao dokument o duhu vremena, pa čak i kao krimi-misterija (doduše, bez previše nepoznatih). Ono što brzo upada u oči jsu insistiranje na detaljima i gotovo hipnotuzerski ritam priče koja teče ka neumitnoj tragediji - dva književna maga ovde troše stranice i stranice detaljnih prikaza dnevnih i noćnih skitnji Njujorkom, sitnih avantura, pokušaja razgovora o umetnosti i budućnosti...; ovde se mora napraviti mesta da se naglasi da se tako dug uvod u samu suštinu slučaja čije pojedinosti ovde iznosi u krajnjem zbiiru pokaže kao mudar izbor i efektan način da se poentira, da se iskuša strpljenje potencijalnih čitalaca i da se ključni čin pokaže u svoj svojoj apsurdnosti tek kada se uz poštovanje i najsitnijih finesa nacrta šira slika u kojoj se jedno takvo ubistvo uopšte i moglo dogoditi. Takođe je nužno primeti da su i Burroughs i Kerouac pokazali dosta brige i poštovanja prema klasicistički ustrojenoj naraciji, koju su u svojim kasnijim i najznačajnijim delima uglavnom izbegavali.
A nilski konji su se skuvali u svojim bazenima je zanimljivo i dinamično štivo, uz to i dragocen artefekat kao svedočanstvo o nastanku jedne ere i ideja koje su je pojašnjavalie a ovom izdanju se može zameriti tek odluka prevodioca da izjednači i u jedan pretoči tada već raznoradne stilove kojima su Burroughs i Kerouac ispripovedali svoje delove priče. Ipak, i mimo toga, ovo je značajno izdanje i fina dopuna sagledavanju šire slike kada su ova dva velika književna talenta u pitanju.
