Dok je u komunističkoj Rusiji žanr detektivskih romana bio skoro nepostojeći, jer, kako kaže Akunjin, "u zemlji u kojoj je trebalo da svi budu srećni, nije moglo biti ozbiljnih zločina", danas on doživljava pravi procvat. Sve do pada komunizma 1991, obrazovani ruski čitaoci su zadržali klasični ukus, ali sve se promenilo kada je postala dostupna ne samo "dekadentna" zapadna književnost, već i dugo zabranjeni ruski autori.Brzinom s kojom je rastao kriminal u Rusiji, cvetala je i kriminalistička književnost, a interesantno je da su vodeći pisci krimi-bestselera koji slikaju život u savremenoj Rusiji dvoje ljudi koji su upoznali zakon iz prve ruke, bivša policajka i bivši osuđenik. Ipak, i pored njihove velike lokalne popularnosti, nedovoljna književna vrednost sprečavala ih je da dopru do strane publike. Ali pojavio se jedan autor kriminalističkih romana koji je probio granice svoje zemlje, Boris Akunjin.Iako je njegov prvi roman objavljen pre samo sedam godina, Akunjinovi tiraži se već mere milionima, njegovi romani su prevedeni na 28 svetskih jezika, a naša izdavačka kuća Informatika poduhvatila se objavljivanja celog ciklusa "Avantura Erasta Fandorina". Najnoviji objavljeni naslov iz ovog ciklusa, Levijatan, osvojio je nagradu za najbolji prevod ruske proze koja nosi ima Jovana Maksimovića.
Karakteristično za Akunjinove romane je da nisu smešteni u savremenu Rusiju, već u devetnaesti vek, "kada je književnost bila velika, vera u napredak beskrajna, a zločini vršeni i otkrivani otmeno i sa stilom." Ova dela mogu se čitati kao postmoderna književnost, koja poznaje i vešto se koristi kontekstom svetske, a posebno ruske književnosti i kulture, ali je moguće i prepustiti se uzbudljivom zapletu i čitati ih kao pravo kriminalističko štivo. Ono što ih još izdvaja od ostalih masovno popularnih ruskih krimi romana je da njihov autor nije ni bivši policajac, ni bivši zatvorenik, već predstavnik književne elite .
Boris Akunjin je pseudonim Grigorija Čhartišvilija, cenjenog filologa, japanologa i književnog kritičara. Zbog uvrežene predrasude o visokim i niskim žanrovima, koja je u Rusiji još uvek na snazi, autor je na početku sakrivao svoj identitet: "U svetu kome ja pripadam", otkriva on u intervjuu koji je prošle godine dao za Telegraf, "pisanje detektivskih romana je bilo nezamislivo. Čak i sad neki od mojih starih poznanika me gledaju kao nekog raščinjenog sveštenika." Poznata je anegdota po kojoj je autor počeo da piše krimi romane da bi zabavio svoju ženu - "Bili smo u metrou, ona je čitala detektivski roman, a ja sam primetio da je knjiga umotana u korice tako da ljudi ne mogu da vide šta čita. Želela je da misle da čita nešto intelektualno.Tada mi je palo na pamet da neko mora da napiše detektivski roman koji se dame poput moje žene neće stideti da javno čitaju." Pseudonim koji je autor sebi izabrao na japanskom znači "loš momak", a inicijali B.Akunjin asociraju i na Bakunjina, poznatog revolucionara, filozofa i anarhistu iz 19. veka.
Iako su Akunjinove knjige skupe za ruske standarde, izvrsno se prodaju, a u inostranstvu je trenutno najčitaniji ruski pisac. Po njegovoj prvoj knjizi, "Azazel", snimljen je trodelni televizijski film, u moskovskom pozorištu je po njemu postavljen komad, a američki reditelji i producent Pol Verhoven otkupio je pravo na njegovu ekranizaciju. U isto vreme poznati ruski režiser Nikita Mihalkov najavio je snimanje filma po romanu "Državni savetnik".Akunjin je nedavno završio jedanaestu knjigu svog serijala o Fandorinu, a u međuvremenu je napisao i dve knjige o Fandorinovom unuku koji se vratio iz egzila i dve o kaluđerici koja se bori protiv kriminala. Svaki roman je napisan u drugačijem maniru - "Azazel" je romantična avantura, "Levijatan" podseća na Agatu Kristi, "Turski gambit" je špijunski triler smešten u doba rusko-turskih ratova.
O liku detektiva Fandorina autor kaže - "Kada sam bio dete nije postojao ni jedan lik iz ruske književnosti koga sam mogao da imitiram. Bio sam Šerlok Holms ili Dartanjan, ili neki drugi prokleti stranac. Ne možete sa jedanaest ili dvanaest godina da se pretvarate da ste lik iz Turgenjeva. Šta biste radili? Cmizdrili? Žalili se?" Pozajmivši ponešto od svojih omiljenih književnih likova - Bolkonskog, kneza Miškina i Pečorina, Akunjin je stvorio lik koji je sasvim nov u ruskoj književnosti. Zamišljen kao suprotnost negativnom stereotipu ruskog intelektuaca, Fandorin je inteligentan, ali i praktičan, uvek u dobroj fizičkoj formi. Pored toga, on je besprekorno obučen i odmeren prema damama na koje ostavlja veliki utisak, fasciniran kineskom filozofijom i japanskim borilačkim veštinama, smiruje se kaligrafijom, a s vremena na vreme sastavi i haiku. Za razliku od ruske inteligencije, koja je kritikovala političku vlast, ali uvek bila odana državi, Fandorin je individualista koji ne služi ni šefa moskovske policije, ni gradonačelnika, čak ni cara, već samo svoju zemlju.
Paralela koju autor podvlači između vremena koje opisuje i današnje Rusije je očigledna - poslednja četvrtina devetnaestog veka je period koji je sledio nakon prve ruske liberalne revolucije, kada su na kratko ostvarene slobode ponovo ugušene, kapitalizam se širio ogromnom brzinom, ekonomija jačala, što uporedo sa padom moralnih vrednosti, naglim bogaćenjem jednih, a siromašenjem ostalih, podseća na stanje u Rusiji posle Gorbačova. Akunjin smatra da je Čehovljev moralni imperativ "ceđenja roba iz sebe, kap po kap" najznačajniji proizvod postkomunističke Rusije: "Iscedili smo dosta. U poslednjih deset ili petnaest godina ljudi koji žive u ovoj zemlji su ispravili svoja leđa."
Iako se shvatanje uloge književnosti u Rusiji donekle izmenilo, Akunjin ipak ističe: "Nikad se ne srećem sa ruskom publikom zato što bi se tu uvek našao neki tip koji bi ustao i rekao, ‘Šta je smisao života? Da li Bog postoji?’, i tako dalje. Rusi su navikli da gledaju na pisca kao na učitelja života. Mene ta tradicija iritira zato što ja ne želim da budem učitelj života. Ja želim samo da budem zabavljač, to mi je dovoljno."
Tijana Spasić
10.06.04 Danas
Akunjin iz Informatike
Boris Akunjin: "Azazel" i "Turski gambit"
Boris Akunjin, ruski pisac (pravim imenom Grigorij Čhartišvili) savremeni je ruski književni fenomen koji je svojih osam romana pod zajedničkim naslovom "Avanture Erasta Fandorina", od 1998, kad je počeo da ih piše, prodao u Rusiji u devet miliona primeraka. Romani su postali svetski bestseleri, objavljeni su na 28 jezika, po jednom od romana "Državni savetnik" Nikita Mihalkov trenutno snima film. Ove nedelje, dva romana ovog autora, koji se kod nas prvi put objavljuju, "Azazel" i "Turski gambit" (u protekla dva meseca objavila ih je IK Informatika) promovisani su u beogradskoj Galeriji Artget. O Akunjinu, njegovom opusu i prevodilačkim impresijama govorili su Petar Bunjak i Olga Kirilova, urednici u Informatici i prevodioci Sonja Bojić i Zlata Kocić.Akunjin (1956) je poznati ruski japanolog i esejista, prevodio je Jukima Mišimu i napisao studiju iz istorije ruske književnosti "Pisac i samoubistvo". Romani o kojima je bilo reči (planira se objavljivanje svih osam do kraja godine) prate život, karijeru i događaje plemića i detektiva Erasta Fandorina i "šeta" ih kroz sve podžanrove klasičnog kriminalističkog romana. "Azazel" se događa u Moskvi 1876. godine, a "Turski gambit" na Balkanu za vreme Rusko-turskog rata 1877/1878. "Knjige se mogu čitati i kao dobri realistički romani, i kao uspeli postmodernistički projekti, suštinski inspirisani Dostojevskim, Gogoljem, Tolstojem, Čehovom, Bulgakovim ali i klasicima evropske literature kriminalističkog žanra. Istovremeno, to su priče koje otkrivaju neočekivanu pozadinu najznačajnijih istorijskih događaja koji su obeležili evropsku istoriju poslednjih decenija XIX veka i uticali na raspodelu snaga u modernom svetu. Sve ovo, čitalac, razume se, ne mora tražiti u romanima Borisa Akunjina", navedeno je na promociji i još istaknuto da je posebna pažnja poklonjena dizajnu - Branko Gavrić je svaku od knjiga u serijalu drugačije osmislio.
Petar Bunjak, koji je bio i redaktor, naveo je da ne može da predvidi kakva će biti recepcija Akunjinovog dela kod nas. "On nije običan pisac krimi romana već istoričar, istraživač (navodi citate, pseudocitate, vesti iz doba u kome se roman odvija), daje rekonstrukciju istorijskih okolnosti. Nijedan roman nije isti, ali postoje kopče između njih". Sonja Bojić, prevodilac "Azazela" navela je svoja iskustva rekavši da se Akunjin igra sa tekstom, tekstovima drugih pisaca, sa svojim junakom i sa čitaocem. "Postoje čitavi klubovi obožavalaca Akunjina. On je i duhovit i poigrava se stereotipima". Ostali romani koji se plniraju jesu: "Levijatan", "Ahilejeva smrt", "Žandar pik", "Dekorater", "Državni savetnik", "Krunisanje", "Ljubavnik smrti", "Ljubavnica smrti" i "Dijamantske kočije" (napisan prošle godine).
J. S. Jovanović
08.05.04 Danas
Azazel u Informatici
Boris Akunjin: "Azazel"
Nedavno su u izdanju "Informatike" izašla dva intrigantna naslova, od planiranih osam, kojima je zajednički naslov "Avanture Erasta Fandorina". Ovi se romani već čitaju u nekoliko desetina zemalja sveta, a inspirisali su i Nikitu Mihalkova koji po njima snima film. Holivudski producenti nameravaju da učine isto. Autor "Avantura Erasta Fandorina" je Boris Akunjin, jedan od najtiražnijih savremenih pisaca detektivskih romana. Boris Akunjin zapravo je pseudonim poznatog ruskog japanologa i prevodioca Jukija Mišime - Grigorija Čhartišvilija. Čhartišvili je rođen 1956. i pisac je monumentalne studije iz oblasti istorije književnosti "Pisac i samoubistvo". Detektivske romane počeo je da piše da bi zabavio suprugu, a njihovi vrtoglavi tiraži naveli su pisca da napiše jedanaest nastavaka čiji je glavni junak Erast Fandorin, hrabar i avanturama sklon junak, koji nikad ne gubi opkladu i obavezno dobija u hazardnim igrama.
Prvi nastavak "Azazel", nalazi se pred ovdašnjim čitaocima. Delo je sa ruskog prevela Sonja Bojić, a može se čitati i kao realistički, ali i kao postmodernistički projekat. Omiljeni pisci Čhartišvilija su Gogolj i Dostojevski, pa kritičari prepoznaju u njegovim delima i njihov uticaj.Za lepotu i kvalitet ovih knjiga brine se ceo tim prevodilaca, urednika, lektora i dizajenera: Sonja Bojić, Zlata Kocić, Petar Bunjak, Olga L. Krilova, Grozda Pejčić, Branko Gavrić...
S. D.
04.05.04 Politika
Novo u knjižarskim izlozima
Nova knjiga Danka Popovića - "Zapad ili Rusija" - Roman "Azazel"
Danko Popović, pisac kultne knjige o Milutinu, objavio je kod "Prometeja" i "Jefimije" novu knjigu "Četiri vetra" (pisma prijatelju u Torontu) - aktuelni ogledi o našoj svakodnevici, o nesporazumima kojima nema kraja... To nisu klasične epistole već viđenja naših događanja u poslednjoj deceniji, od 1993. godine do 1998. godine. Naravno, to su lucidna zapažanja darovitog pisca koji sve što se događa oko nas i u nama vidi oštrim okom i emocijama, naročito kada govori o Srbima i srpstvu u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, na Kosovu. Danko Popović u poslednjem pismu prijatelju u Kanadi, o tome šta se ovde događa, veli:
"Nemoj da se iznenađuješ i čudiš, ovaj narod je istrošen. Borio se za pravdu, nebesku i zemaljsku, a od pravde ni traga, ni glasa... Jugoslavija uistinu više ne postoji, Srbija ne zna ni gde su joj granice; zna se samo da se smanjila i da može postati još manja. Ništa manje jalova nije bila ni borba za demokratiju..."
Dakle, nimalo vesela priča, ali je knjiga "Četiri vetra" značajna kao razborito pisano štivo jednog darovitog pisca koji svoj narod promatra iz blizine, ali i sa distance.
Beogradski izdavač "Igam" objavio je dve nove knjige: delo Novice Kraljevića (1906-1942), pravnog pisca, "Teorijski domet pomjeranja prava prema sociologiji" (Pravna doktrina sa stanovišta saznanja i sociologije). Reč je o studiji objavljenoj 1939. godine u Parizu, a sada ju je na srpski jezik preveo dr Spasoje Ćuzulan. (Urednik Miroslav Toholj).
Druga knjiga "Igama" je studija Dejana Mirovića "Zapad ili Rusija", za koju recenzent prof. dr Aleksa Buha kaže:
"Osim moralnom, medijskom, ekonomskom, političkom i vojnom razularenošću Zapada, njegovom pervertiranom potkulturom, mora se naše posrnuće detektovati i kao posrnuće nas samih, u samima sebi, pred sobom samima. Još uvek ima vremena da se opomenemo i otreznimo... Mirović je magistralno pokazao da je istorijska vertikala tog bića instanca u koju se možemo pouzdati..."
Sećanja kod Srba
Udruženi izdavači - Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, Biblioteka "Braća Nastasijević" iz Gornjeg Milanovca, Muzej rudničko-takovskog kraja i Kulturni centar iz Gornjeg Milanovca - objavili su veoma zanimljivu i značajnu monografiju "Zebrnjak" istoričara umetnosti Zorana M. Jovanovića. Reč je o autorovom svestranom traganju za porukama jednog spomenika, ili o kulturi sećanja kod Srba, a povodom Zebrnjaka, spomen-kosturnice kod Kumanova, dela arhitekte Momira Korunovića i slikara Živorada Nastasijevića. Spomenik, veoma impresivan, podignut je u slavu Kumanovske bitke oktobra 1912. godine, kada su Turci konačno proterani, a u narodu je zaživeo slogan: "Kumanovo za Kosovo". Velelepni spomenik, sav u simbolima, koji se poredi sa delima velikana kao što su Gaudi ili Le Korbizje, na 511 metara visokom vrhu, podignut je oktobra 1937. godine, a to veličanstveno zdanje porušili su Bugari 1942. godine, da bi ga teško oskrnavljenog zaštitio Republički zavod za zaštitu spomenika kulture Srbije.
Zoran M. Jovanović o ovom jedinstvenom a zaboravljenom spomeniku srpske kulture i istorije (danas u tuđini), između ostalog, kaže:
"Spomenik na Zebrnjaku na jedinstven način uspostavlja vezu između ovozemaljskog, u vidu arhitektonske strukture sa svojim sadržajem, i metafizičkog, koju je, čini se, posedovao svaki od njegovih nekadašnjih nivoa, vodeći put Nebesa. Sa stanovišta psihološkog tumačenja, zebrnjačka kula se postepeno spajala, utapala u nebo... Opravdano je i poređenje zebrnjačkog spomenika sa delima evropske graditeljske baštine prve polovine dvadesetog veka..."
Tri kritike
Književna zadruga Banjaluka štampala je knjigu dr Stojana Đorđića "Tri kritike" - reč je o kritikama poezije, kritikama proze i kritikama kritike. Radivoje Mikić, kao jedan od recenzenata, tvrdi da je Đorđić jedan od najpouzdanijih tumača savremene srpske književnosti, kada je reč o raznim književnim rodovima i vrstama, a njegova tumačenja dela biće dragocen putokaz budućim pokolenjima.
Beogradski izdavač "Informatika" objavio je roman Borisa Akunjina "Azazel" (s ruskog prevela Sonja Bojić, urednik Olga Leonidovna-Kirilova). Pisac je poznati ruski japanolog i esejista (pravo mu je ime Grigorije Čhartišvili) i već je čuveno ime među piscima Rusije danas, ali se opredelio za detektivski žanr. Roman "Azazel" proglašen je 2002. godine u Francuskoj za najbolje inostrano delo štampano u ovoj zemlji, a mnogi televizijski i filmski producenti su otkupili pravo za ekranizaciju. Reč je o romanu - poslastici za čitaoce, a evo šta je pisac ispisao na početku knjige, kao posvetu:
"U spomen na devetnaesto stoleće,
kada je književnost bila velika,
vera u napredak beskrajna,
a zločini vršeni i otkrivani otmeno i sa stilom".
Sukobi novi, sujete stare
Duško Bogdanović (1947), jedan od najistaknutijih novinara koji žive i rade u Vojvodini, pisac je antologijskih kolumni, između ostalog, i u "Blicu", a svoje tekstove, novinske eseje, sabrao je u knjigu "Sukobi novi, sujete stare". Ti tekstovi nastajali su od 2001. do prošle godine i Bogdanović u svome prepoznatljivom maniru komentariše naša događanja, osvrće se na prilike, ali i na junake tih naših događanja. Svi akteri naše političke arene, bilo da su vlast ili opozicija, našli su se u ovoj knjizi lepog, slikovitog naslova (izdavač "Prometej", urednik Zoran Kolundžija).
Ivan Mrđen u predgovoru "Čarolija sa raskršća" kaže da bez obzira na to što Duško Bogdanović živi u Novom Sadu, on iz nedelje u nedelju britko komentariše, opisuje zbivanja i na beogradskoj raskrsnici naših života i sudbina. Reč je, dakle, o osobenoj žurnalističkoj knjizi, dragocenoj i za buduće tumače srpske političke scene početkom ovog milenija.
R. Popović