Balkanska ruža ratova

30.09.07 Glas javnosti

Ova knjiga može svakome čitaocu otkriti genezu mnogih nesporazuma na Balkanu. Zablude stvorene u ljudskoj svesti ko zna kada i u kakvim društvenim i političkim prilikama, teško se iskorenjuju, kaže akademik Dejan Medaković
U izdavačkoj kući „Filip Višnjić“ predstavljena je knjiga „Balkanska ruža ratova“. Prema rečima Miomira Marjanovića, reč je o jedinstvenoj knjizi o Balkanu, koja sadrži obilje podataka koji do sada nisu štampani nigde u svetu.
- Posebno je značajno za ovu knjigu da su je pored nas dvojice Srba pisali, može se slobodno reći, Francuzi, Česi, Rusi, Španci, Rumuni, Grci, Bugari i mnogi drugi, što predstavlja retkost u našoj istoriografiji - naglasio je između ostalog Marjanović.
- Po kompetentnim ocenama „Balkanska ruža ratova“ je istraživački poduhvat. Iz posebnog ugla se osvetljava stogodišnji period nacionalnih i revolucionarnih kretanja u jugoistočnoj Evropi u osamnaestom i devetnaestom veku. To je doba prvih ustanaka, uspona i padova skoro svih balkanskih naroda, i grčevitih napora da im veliki priznaju pravo na državnu samostalnost - rekao je Radovan Kovačević, jedan od autora ove knjige. Ovo delo je nastalo na osnovu zapisa svetskih putnika, trgovaca, sveštenih lica, novinara, ali i raznih pustolova koji su pohodili Balkan.
- Pretražujući te stare spise, novine i publikacije, nailazi se na dragocena, katkad i na čudna otkrića. Recimo, od jednog Engleza, Džona Morita, i od njegove ushićenosti Turcima, počinje po Evropi širenje turskog toponima Balkan, umesto antičkog Hemus, ili bugarskog Stara planina. Ali, na osnovi takvih naklonosti ili fobija pojedinaca izgrađuju se i prvi stereotipi o karakteru balkanskih naroda: po njima su Grci lukavi i podmitljivi, Rumuni melanholični prevrtljivci, Srbi kolerične prznice i ukoljice, Bugari potuljeni i tupi, dakle nikome od njih nema mesta na hijerarhijskoj lestvici evropskih naroda. Citiraću navod u knjizi „Imaginarni Balkan“ Marije Todorove:“Narodi našeg poluostrva su žrtva površnog, osornog rukopisa i okrutnog žurnalizma“. Autore ove knjige su pre svega zanimala zapažanja i stavovi tih stranih putnika. NJihove knjige, čak i dobronamerne, često su bile nepotpune, stilski sumnjive, površne i sa čestim kontroverznim podacima. Ipak su nezaobilazne za objašnjenje odnosa evropskog zapada prema hrišćanskim narodima Balkana i vremena kad su se te sile umešale u deobu nasleđa“bolesnika na Bosforu“ - rekao je Kovačević.
Gotovo je neverovatno, ali je tragična istina da se zablude stvorene u ljudskoj svesti ko zna kada i u kakvim društvenim i političkim prilikama, teško ili nikako ne iskorenjuju. Jednom stečena slika o jednom regionu ili pojedinim državama, provlači se kroz decenije kao neki okoštali fosil, svedočanstvo prohujalih vekova, zajedno sa mnogim nepravdama koje prate pogrešne sudove. Pri takvim zabludama najmanje se misli na potomke, da li mi ostavljamo istinitu sliku o sebi, o svojim duhovnim uzletima i nastojanjima da se odupremo neumitnom zaboravu. Mi sa Balkana, kao legitimni naslednici velike vizantijske civilizacije ne smemo zaboraviti da smo najduže trpeli nerazumevanje i mnoge predrasude kojima nas je ranjavao Zapad, oduzimajući nam pravo na odbranu našeg identiteta. Pa ipak, uprkos mnogim zabludama, ne može se poreći da je naš balkanski region kroz duge vekove sačuvao važnost za politička i kulturna zbivanja u Evropi, a taj interes su ispoljili mnogi putnici koji su u raznim misijama prolazili kroz naše zemlje ostavljajući pisane tragove o svom putu, što u punoj meri obrađuje knjiga Radovana Kovačevića i Momira Marjanovića - istakao je recenzent ovog dela akademik Dejan Medaković.
- Ova knjiga u kojoj su sabrani mnogi njihovi tekstovi ipak može svakome čitaocu dobre volje i namere da otkrije i genezu mnogih nesporazuma na Balkanu u kojima se jasno vide osnovni motivi za donošenje sudova. Uz poštovanje istorijskih činjenica, autori ove knjige potrudili su se da radoznalim čitaocima pokažu što verniju i istinitiju sliku o jednom važnom segmentu evropske istorije, sliku koja može pozitivno da odredi i nove odnose ovog područja sa ostalim narodima naše zajedničke evropske kuće. To je zadatak i ambicija koju knjiga „Balkanska ruža ratova“ u potpunosti ispunjava - rekao je Medaković.
Mila Milosavljević