Bogovi zemlje

26.05.07 Glas javnosti

Izdavačka kuća "Paideia" nedavno je objavila prve tri knjige sabranih dela istaknutog književnika svetskog glasa Halila Džubrana "Plavi plamen", "Bogovi zemlje" i "Glas učitelja". LJubavna pisma Halila Džubrana pisana Mej Zijadi objavljena u delu "Plavi plamen" predstavljaju jedinstvene književne dokumente prevedene na mnoge evropske jezike, među kojima na španski, italijanski, francuski i engleski.

Reč je o jednoj od nesumnjivo najlepših ljubavnih prepiski svih vremena koja se prvi put pojavila u prevodu s arapskog originala i na srpskom u prevodu Dragane Kujović. Knjiga sadrži trideset i sedam pisama, među kojima je i jedno nepotpuno pismo datirano u junu 1921. godine. LJubav između Halila Džubrana i Mej Zijade je izuzetna i retka ljubav, koja je nastajala i razvijala se kroz neobičnu književnu prepisku, duhovnu razmenu koja je spojila dva usamljena srca, dva izdvojena duha, od kojih je svaki tragao za onim "plavim plamenom", koji ih je vezivao i trajao je dvadeset godina, i to samo kroz susrete u duhovnom svetu, u maglovitoj imaginaciji, jer između njih je bilo"sedam hiljada milja", kako kaže Džubran, i "široka mora", kako piše Mej. Džubran je bio na Zapadu, a Mej na Istoku.

Uprkos tome, bili su veoma bliski i zaljubljeni. Ova pisma obogatila su savremenu biblioteku ne samo kao svedočanstvo velike i izuzetne ljubavi koja je postojala i trajala između dva umetnika, već i zbog svoje čudesne lepote nesumnjive umetničke vrednosti. Karakterističan znak njihove ljubavi, crtež ruke s plamenom bio je poslednja Džubranova poruka Mej, koju je primila 26. marta 1931. godine, dvadeset dana pre njegove smrti. Mesec dana posle smrti znamenitog pisca, Mej je priznala svojim čitaocima dugu prepisku između nje i Džubrana, koju je do tada čuvala van domašaja svih kao duboko zakopanu tajnu i to u članku pod nazivom "Džubran opisuje sebe u svojim pismima", u kojem je dala neke fragmente iz njegovih pisama.
U knjizi lirskih zapisa "Glas učitelja" progovara Džubran kao pisac, slikar, filozof jezgrovito, upečatljivo i ritmično. Govori o ljubavi, umetnosti, ljudskoj patnji, o bolu, prirodi, lepoti života i nemoći da se u ovom svetu ostvare ljudske želje. Tu je i poslednje Džubranovo delo koje je čuveni pisac za života objavio pod nazivom "Bogovi zemlje", koje je s arapskog preveo Raša Sekulović. Ovu knjigu počeo je da piše još 1915. godine, da bi definitivnu verziju rukopisa predao izdavaču Knopfu jula 1930. godine, a u formi knjige objavljen je 1931. Zbog srodnosti sa njegovim prethodnim knjigama "Bezumnik" i "Prorok", ova knjiga predstavlja poslednji deo svojevrsne trilogije. Osnovna tema kojom se bavi ovo delo napisano u formi sokratovskog dijaloga jesu zapravo tri velike tendencije ljudskog srca koje personifikuju određeni bogovi. Prvom bogu se život ogadio i on želi da ga uništi.

Drugi je ispunjen voljom za moć i koristi je da vlada ljudima koje smatra "hranom bogova", dok treći odbacuje indiferentnost prvog i aroganciju drugog i ubeđen je da se tajna egzistencije nalazi u lepoti i ljubavi. Prva dva se raspravljaju ne slušajući trećeg koji na kraju trijumfuje pošto ih je poveo putem lepote i tako im ljubav učinio dostupnom.
Pesnik, filozof i slikar Halil Džubran (1883-1931) rođen je u selu Bšari u podnožju Libanskog gorja u hrišćanskoj svešteničkoj porodici. Obrazovanje je sticao u Bejrutu, Parizu i NJujorku. Džubran je bio višestruko nadarena ličnost i ostavio je osoben trag u svetu književnosti i duhovne baštine. Pošto je u svom književnom i likovnom stvaralaštvu bio podjednako otvoren za istočna i zapadna mišljenja i pevanja, često je ukrštao i uzajamno oplemenjivao najrazličitije duhovne pravce: američki transcendentalizam i sufizam, odjeke mesijanskih poslanica i ničeovskih beseda, Rodenovu istančanost i Blejkovu neprolaznu vizuelnost. NJegovo izuzetno književno delo obuhvata pesme, pesme u prozi, parabole, priče, aforizme i propovedi.

M. M