Pred nama je knjiga u koju se teško ulazi, a iz koje se još teže izlazi. (Iz reda je onih knjiga, koje „usisavaju” svoje čitaoce.)O čemu piše Vojislav Milutin? Piše o stidu, o strahu, o ljubavi, tišini, o duši čovekovoj, o sukobu tela i duše („kardinal” i „Isus” tu igraju važne uloge)… Piše o gladi, o licemerju, o Rimu, o sporednim vratima koja su uvek otvorena, piše i o glavnim vratima na kojima je reza uvek spuštena…
Piše i o prošlosti i o budućnosti, o prolaznosti. O Cvijeti Zuzorić, o noći, o lepoti, o rečima, o maskama, o vetru (a posebno o buri). I opet piše o tišini… Piše o gladi (svesno to ponavljam). O ćutnji, o hlebu, o grehu, o neodlučnost
i, o nadi, o istini. O insektima (antologijsko je poređenje Rima i insekta sa imenom bogomoljka)… Piše i o nesanici, o smrti, o zvezdama (izdvaja se deo o mlečnoj zvezdi!), o zlu, o dobru, o sreći i nesreći, o klanju, o muvama koje sleću na leš, piše o svemu što je na ovome svetu… O ludilu, o razumu, o putovanju, o jelovniku zla (na jelovniku zla prvo se sinovi ubijaju), o trgovini piše (jasno je da je trgovina, a ne prostitucija najstariji zanat)… Piše o crkvi, o Bogu, o razvratu, o dugovima… Ali, piše i o potrebi razgovora. (Ispred sigurnosti koju daje ćutanje, stavlja ljudski razgovor.)
Jedna opora knjiga, jedan lirski roman u kojem iz svakog retka izbija poezija. A poezija je ovde jedini stvarni govor čoveka. Prećutao sam ironiju, satiru, prećutao sam govor dokumenta. Događaji su iz 17. veka. (A svaki naredni je, očito, sedamnaesti!) Reč je o pokrštavanju – o dokumentima oko kojih se plete priča. I o pismima u kojima se jednako prećutkuje koliko se i otkriva. (Uzgred, kada bi ova knjiga imala imenske registre – imena, geografskih pojmova, ptica, biljaka – svuda bi se videlo obilje.)
Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Domaći roman , Domaća književnost
Ostali naslovi iz oblasti: Romani
Izdavač: Fondacija Grupa sever; 2023; Broširani povez; ćirilica; 20 cm; 309 str.; 978-86-80980-41-6;
