Carstvo letnjeg meseca

20.03.21 Danas

Pustinjski vetar će zasoliti njihove ruševine i neće ostati ničeg, ni duha ni beležnika, da kakvom hodočasniku koji bude tuda prolazio kaže da su tu živeli ljudi, i da je to mesto umrlo – zapis je Kormka Makartija, kojim nagrađivani američki novinar i pisac Sem Gvin započinje svoju posvetu jednoj od najfascinantnijih priča o Divljem zapadu.
Gvinovo Carstvo letnjeg meseca, sa podnaslovom Kvana Parker – uspon i pad Komanča, najmoćnijeg indijanskog plemena u američkoj istoriji, precizni istorijski zapis četrdesetogodišnje borbe između Komanča i belih doseljenika, idealan za sve ljubitelje istorije i kulture severnoameričkih Indijanaca, od nedavno je dostupno i na srpskom jeziku, zahvaljujući Čarobnoj knjizi i prevodiocu Goranu Skrobonji.

„Gvin pruža detaljan, uzbudljiv prikaz jednog od najbitnijih momenata američke istorije i portrete dva jedinstvena čoveka, Kvane Parkera i Ranalda Makenzija, čija ga je međusobna borba definisala“, zabeležio je pisac Lari Makmarti, nakon pojave bestselera Njuork tajmsa, koji je ušao u najuži izbor za Pulicerovu nagradu.

Reč je zapravo o delu koje se intezivno bavi periodom između 1870-ih i prvih godina 20. veka, i svim onim događajima koji su prethodili i zbivali se između, tokom istorije opstanka dugom tri stoleća.

Čuveni Komanči i njihove legendarne borbene sposobnosti diktirale su tempo kojim se otvorio zapad Amerike.

Nakon vrsnog opisa njihovog uspona, Gvin predstavlja uzbudljivu dramu o Sintiji En Parker, devetogodišnjoj devojčici koju su Komanči oteli i koja je postala ozloglašena Bela Skvo.

Sintija je odbijala da se vrati među belce sve dok je teksaski rendžeri nisu zarobili i nasilno vratili kući.

Još poznatiji je bio njen sin Kvana, poslednji i najveći poglavica Komanča, ratnik koji nikad nije izgubio bitku.

„Kvana se nikad nije osvrtao, što je neverovatno dostignuće za čoveka koji je živeo u tako nesputanoj slobodi na otvorenim ravnicama, i koji je pretrpeo tako razoran preobražaj. U teškim vremenima on je odlučno gledao napred prema nečem boljem. Taj sentiment se pojavljuje, zaobilazno, na njegovom nadgrobnom spomeniku, gde piše: Ovde počiva do osvita / I dolaska senki / I nestanka tame / Kvana Parker, poslednji poglavica Komanča. Verovatno je to napisala njegova kći obrazovana u školi, slobodno zasnovan na stihovima Priča Solomonovih iz Starog zaveta, koji su naseljenici, a među njima i njegovi preci, doneli na smrtonosni Zapad, gde su neznabošci iz kamenog doba na konjima nekad vladali zemljom starom od pamtiveka. Kvana bi time bio zadovoljan“, stoji na kraju ove uzbudljive knjige, nakon čega slede, vrlo informativne, napomene, bibliografija i indeks. Celokupni doživljaj zaokružuju fotografije sa detaljnim opisima.

D. S.