01.01.00
Politika
20.09.2000.
Prvi roman pesnika Miodraga Pavlovića
Drugi dolazak
Roman o Beogradu pre Drugog svetskog rata i danas, o apokalipsi i drugom Hristovom dolasku, objavio je Nolit, u novopokrenutoj biblioteci "Predskazanja"
Sredinom veka, Miodrag Pavlović (1928), pesnik, esejista, prozaista i dramski pisac, objavio je svoju prvu pesničku knjigu "87 pesama", a sada, krajem veka, svoj prvi roman "Drugi dolazak ili proslava smaka sveta", u izdavačkoj kući Nolit, u novopokrenutoj biblioteci "Predskazanja".
Miodrag Pavlović je, ističe Zlata Kocić, urednik knjige, vizionar: njegove jasnovide predstave o čoveku i svetu već pola veka prestižu jedna drugu udružujući se i osnažujući žive sabirne slike koje nas silovito pomeraju napred, kao svaka istinska novina. U punoj stvaralačkoj zrelosti, ovaj pesnik ispisuje prvi roman, dosežući njime novi stupanj umetničke sinteze. Reč je o štivu koje pleni jednostavnošću, prirodnošću, neusiljenošću.
U romanu se prepliću konkretno i čulno, u određenom prostoru i vremenu, sa elementima dokumentarnog i ispovednog (Beograd od pre Drugog svetskog rata do danas). Iza ovog realnog okvira stoje irealne oblasti čovekove svesti.
Pavlovićev stih "Na kraju spasava samo celina", dobio je u ovom romanu virtuoznu razradu, dodatni smisao. Radnja romana je, naizgled, jednostavna: osvešćena jedinka saziva skup, živih i mrtvih, priprema proslavu smaka sveta, kako bi, zajedničkim naporom, predskazana apokalipsa bila preduhitrena, podešena prema zahtevima čoveka.
Naslov knjige je, objašnjava Zlata Kocić, simboličan. On asocira na drugi Hristov dolazak.
Junaci knjige, i to je zanimljivo, jesu: Vladeta Jerotić, Dušan Matić, Vasko Popa, Zoran Mišić, Borislav Pekić...
Odrednicu roman, naglasio je juče, na prvom predstavljanju knjige, Miodrag Pavlović, treba samo uslovno prihvatiti. Reč je o proznoj tvorevini, u kojoj se mešaju vremenski planovi, živi i mrtvi, sa mnogo dokumentarnog, autentičnog, onoga što se stvarno dogodilo. Sve je to pisano u jednom ironičnom ključu. Ljudi koji nisu bili tvorci istorije susreću se i razgovaraju o apokalipsi, onoj koja se dogodila u Drugom svetskom ratu i onoj koja se događa danas.
Miodrag Pavlović je najavio nastavak ove knjige. Pojaviće se još dva srodna dela, u približno istom obimu, pa će sve to činiti jednu trilogiju.
Dobrica Erić, glavni i odgovorni urednik Nolita, na kraju konferencije za novinare, malo se našalio. Rekao je da oni nemaju velikih ambicija sa ovom knjigom. Žele, samo, da ona postigne uspeh prve Pavlovićeve knjige "87 pesama"!
Z. R.
01.01.00
Politika20.01.2001.Savremena proza Izmedu secanja i stradanja Miodrag Pavlovic: "Drugi dolazak", izdavac: Nolit, Beograd, 2000. Da li je ovde rec o autobiografiji ili o romanu? Junak Pavloviceve proze ima slicnosti sa njenim autorom, velikim srpskim pesnikom. Pominju se u njegovom kazivanju mnoge poznate licnosti iz književnog i umetnickog života: Borislav Pekic, Vasko Popa, Vladeta Jerotic, Ksenija Divjak, Ljubica Maric... Tragicna figura Radomira Prodanovica, o kome Miodrag Pavlovic s pijetetom govori u svojim knjigama, i u "Drugom dolasku" zauzima pocasno mesto. Detinjstvo i decaštvo, koje je pisac u raznim prilikama vec opisivao, ponovo je oživljeno na nacin koji se uklapa u ambijent moderne apokalipse. Ipak, smemo li poistovetiti tvorca ove knjige i njegovog junaka? Mislimo da ne bi trebalo tako da postupimo jer se, i pored svih podudarnosti, uocavaju i razlike, razlike koje proisticu iz prirode narativnog teksta. Pripovedac nije samo pisac koji se seca davnih dana nego i izmišljeno bice uronjeno u apokalipticnu atmosferu vremena. Pisac se drži hronologije dogadaja, ali imaginarni pripovedac nju ne poštuje. Junak apokalipticne price Postoji u savremenoj francuskoj književnosti žanr nazvan autofikcijom. Tu se autobiografsko kazivanje meša sa fiktivnim zbivanjima. I Pavlovicev "Drugi dolazak" se može oznaciti kao autofikcija: i istinita ispovest, i romansijerska naracija ujedno. Jedan život postaje neka vrsta znaka koji se odnosi i na pojedinacnu egzistenciju, i na kolektivne tokove življenja. Kako se pricanje razvija i obogacuje novim epizodama, tako se ono prvobitno "ja" sve više preobražava u zajednickog junaka apokalipticne price, zasnovane na realnosti i, u svojim višim slojevima, vizionarski razbuktale. Na pocetku, vidimo pripovedaca u krajnje neobicnoj ulozi: on želi da organizuje svecani skup na Studentskom trgu ili na Kalemegdanu, na kome bi trebalo da se okupe clanovi njegove porodice, rodaci, školski drugovi, prijatelji, živi i mrtvi. Mnogo godina je prošlo od Drugog svetskog rata i fizionomije ljudi su promenjene. Da li cemo prisustvovati prizoru poput onog koji je Prust opisao u "Ponovo nadenom vremenu": susretu ostarelih lica koja je vreme razorilo? Iako se nazire prustovska tema, sve ono što ce se desiti kasnije, odvija se u drugom pravcu. Secanje ne donosi pobedu nad prolaznošcu ni nadu da je smrt pobedena, jer ono nije ništa drugo do "produžetak smaka sveta". Taj susret pripovedac zamišlja kao "drugi dolazak", kao "strašni sud", gde ce njegovi ucesnici biti akteri drame vaskrsenja, pristigli sa raznih strana: iz pakla bombardovanog Beograda u Drugom svetskom ratu, iz strašnog poratnog perioda, iz ratova vodenih devedesetih godina. Gubitnici, nesrecnici koje je smrt pre vremena odnela, drage osobe davno nestale, nekadašnji poznanici: svi oni treba da ispricaju svoje patnje. Pripovedaceva skepsa Izmedu secanja i išcekivanja traje apokalipsa. Mi živimo, u stvari, u neprekidnom apokalipticnom stanju. A to što se apokalipsa nikako ne okoncava, što je ona postala "opšte mesto" našeg postojanja i kao takva gotovo banalna, znaci da zlo i dalje trijumfuje, da se dolazak Spasitelja odlaže u neizvesnu buducnost, da "drugog povratka" nema ni u biblijskom ni u metaforicnom smislu. Banalizacija apokalipticnog prizora opisana je na ironican nacin. Pošto nema ni nade ni razocaranja, preostaje samo pripovedaceva skepsa, usredsredena na otkrivanje paradoksalnih situacija u istoriji, kojoj je ljudska bestijalnost oduzela svaki viši smisao, pretvorivši je u vrtlog protivrecnosti. Pripovedaceva pozicija je omedena Niceovom mišlju, dominantnom u modernoj evropskoj filozofiji, i Otkrivenjem Jovanovim, vecno živim. Roman "Drugi dolazak" je cetvrto prozno ostvarenje Miodraga Pavlovica (pre njega je objavio knjige "Most bez obala", "Bitni ljudi" i "Uzurpatori neba"). Svojim novim delom, punim dubinskih znacenja, rafinirano pisanim, autor nas je ucvrstio u uverenju da je za srpsku književnost izuzetno znacajan ne samo kao pesnik nego i kao prozni stvaralac. Pavle ZORIC
