Emocionalna inteligencija u liderstvu

21.10.06 Politika

Poslovni svet danas se nalazi u procesu izuzetno brzih i radikalnih promena koje čine neophodnim novi način rukovođenja. Zato su upravo danas više nego ikada potrebni elastični lideri novog kova.
„Da li će jedna kompanija biti dovoljno spretna da preživi iznenađenja koja nosi sutrašnjica u velikoj meri zavisi od toga da li su njeni lideri – posebno najviše rukovodstvo – sposobni da u uslovima drastičnih promena upravljaju sopstvenim emocijama”, upozoravaju Goleman, Bojacis i Makijeva u svojoj knjizi Primal Leadership: Learning to Lead with Emotional Intelligence (Harvard Business School Press, Boston 2004; uskoro izlazi naš prevod ove knjige pod naslovom Emocionalna inteligencija u liderstvu, Adizes, Novi Sad 2006).

A potreba za novim vođama dovela je do naglog razvoja proučavanja lidera i liderstva sa stanovišta socijalne psihologije, sociologije, ekonomije, antropologije i drugih humanističkih disciplina.

Vladanje emocijama

Ovi autori tvrde da su danas potrebni pre svega, emocionalno inteligentni lideri, koji znaju kako da uspešno upravljaju uzburkanim emocijama, što im omogućava da razmišljaju racionalno čak i u kritičnoj situaciji. Takvi lideri ne čekaju da dođe do krize pa da na nju reaguju, već predviđaju promene, svojom vizijom anticipiraju budućnost i prilagođavaju se na ono što će tek doći.

Osnovna ideja ove knjige je „da su emocije izuzetno važne za rukovođenje – da je podsticajno liderstvo najvažnija dimenzija, da ona u najvećoj meri određuje da li će ostali napori jednog rukovodioca uroditi plodom, ili propasti”.

Ako vođa svojom vizijom uspe da na članove grupe prenese svoje oduševljenje i optimizam, ako u njima podstakne pozitivne emocije, to znači da je reč o rezonantnom lideru koji uspeva da usaglasi svoje emocionalne vibracije sa drugima. Ako, pak, u tome ne uspe, ako u njoj pobuđuje samo toksične emocije, kao što su strah, briga, apatija ili mržnja, onda je reč o disonantnom lideru, čija grupa deluje neusklađeno, raštimovano i neefikasno.

Emocionalno inteligentni lideri su rezonantni lideri, što znači da njihovo oduševljenje, energija i strast, sa lakoćom nalaze svoj emocionalni odjek u čitavoj grupi. Rezonanti lider ima blagotvorno emocionalno dejstvo na svoju grupu, čiji se članovi dobro osećaju jer su samopouzdani, međusobno čvrsto emotivno povezani, osećaju jedni s drugima solidarnost i zajednički odlučuju. Zahvaljujući empatiji lidera, njegovi članovi osećaju prihvaćenost, sigurnost, razumevanje i podršku, što im pomaže da sačuvaju optimizam i samouverenost i u situacijama naglih promena i kriza.

Jedna od najvažnijih sposobnosti vođe jeste da svojom privlačnom, neodoljivom vizijom podstakne svoje članove na zajedničku misiju i da ih pokrene u pozitivnom smeru. Inspirativni lideri svojom sugestivnom i iskrenom vizijom bude u zaposlenima osećanje da je njihova delatnost svrsishodna, važna i da je povezana sa zajedničkim vrednostima.

Veština liderstva

Emocionalna inteligencija delimično je nasleđena, a veština liderstva, na njoj zasnovana, kao i svaka druga (npr. sviranje violine, košarka ili skijanje), uči se, razvija, održava i vežbanjem jača. Jedna od glavnih teza Golemana i saradnika je da se rezonantno, podsticajno liderstvo, zasnovano na sposobnostima emocionalne inteligencije, može naučiti i usavršiti.

U osnovi sticanja i usavršavanja liderskih sposobnosti jeste proces samousmerenog učenja. Ovaj proces podrazumeva sistematsko, plansko razvijanje određenih sposobnosti ili veština s ciljem da postanemo onakva ličnost kakvu želimo.

Samousmereno učenje, kojim se postaje emocionalno inteligentan lider, uključuje sledećih pet otkrića:

Otkriće sopstvenog idealnog ja (ko želim da budem?). Vizija idealne slike o sebi, kadra je da probudi nadu i snažnu strast za promenom, koja nije ni laka. Najveće uzbuđenje i konstruktivnu energiju može da pokrene povezivanje lidera sa sopstvenim neostvarenim snom, najdubljim ličnim vrednosti, kao i sa zajedničkom vizijom zaposlenih u pogledu budućnosti organizacije.

Otkriće sopstvenog stvarnog ja (šta su moje jake i slabe strane?). Ovo otkriće omogućava lideru da upozna svoje stvarne osobine, prednosti i nedostatke. Otkrivanje svojih mana i „slepih mrlja” nije ni malo lak posao za lidera s obzirom da ga u tome srečavaju osećanje omnipotencije i mehanizmi odbrane kao što su racionalizacija, potiskivanje, projekcija i sl. Druga smetnja na putu samospoznaje lidera jeste „šefovska bolest”, odnosno pojava da rukovodiocima njihovi podređeni vrlo retko ukazuju na mane, tako da su šefovi lišeni povratne informacije o tome gde i kako greše u rukovođenju.

Izrada vlastitog plana učenja (kako da razvijem svoje prednosti i istovremeno da umanjim nedostatake?). Osnovu za promenu u ličnosti i načinu rukovođenja predstavlja detaljan i izvodljiv praktičan plan za postupno jačanje svojih dobrih osobina, za sticanje novih liderskih veština, ali istovremeno i za oslobađanje od rđavih mentalnih navika i destruktivnih, štetnih osobina.

Do četvrtog otkrića, radikalne promene u stilu liderstva i načina života, stiže se dugotrajnim upražnjavanjem novih obrazaca ponašanja, mišljanja i osećanja. Promena u načinu vođenja samo je deo šireg preispitivanja sebe, vlastite ličnosti i svog dotadašnjeg načina života. Promena u liderskom stilu i sticanje bitnih liderskih veština (empatija, samopouzdanje, upravljanje konfliktima, saradnja) nije tek kozmetička promena ponašanja, već zahteva koreniti preobražaj ličnosti. Stare, štetne misaone i emocionalne navike menjaju se veoma teško i sporo – upornim, stalnim vežbanjem novih.

Razvijanje socijalno-emocionalnih odnosa koji će omogućiti promenu. Za sve ove faze preobražaja neophodni su nam drugi, odnosno potrebna nam je nerizična grupa (porodična, prijateljska, strukovna) sastavljena od osoba u koje imamo poverenje. Samo pozitivna, sigurna društvena sredina dopušta pojedincu bezbedno isprobavanje novih emocionalnih veština.

Ima više razloga zašto je knjiga Emocionalna inteligencija u liderstvu, postala bestseler u svetskim razmerama. Pre svega, Goleman je dobro uočio nedovoljnost standardne, „čiste” inteligencije (koja se meri testovima i izražava pomoću IQ) za uspeh u životu i biznisu. Za mnoge poslove, a posebno za liderstvo neophodna je izrazito razvijena emocionalna inteligencija. Publici prija i Golemanov „pedagoški optimizam”, čvrsta uverenost da se liderske veštine, mogu uspešno razvijati i jačati.

Žarko TREBJEŠANIN