Hose Ortega i Gaset (José Ortega y Gasset, Madrid, 1883 - 1955) je bio španski liberalni filozof i esejist. Delovao je tokom prve polovine XX veka, u periodu kada je Španija vagala između monarhije, republikanizma i diktature. Njegova je filozofija opisivana kao „filozofija života“, koja je „sadržala davno skrivene početke u pragmatičnoj metafizici inspirisanoj Williamom Jamesom i s generalnom metodom preuzetom iz realističke fenomenologije koja je imitirala Edmunda Husserla, koja je služila kako njegovom proto-egzistencijalizmu (pre Martina Heideggera) tako i njegovom realističkom istorizmu, koji je upoređivan i s Wilhelmom Diltheyjem i Bendettom Croceom.Većina Orteginih dela zapravo su predavanja koja je održao i koja su uglavnom objavljivana naknadno, nekad i posthumno. Ovaj popis nastoji prikazati dela hronološkim redom kako su napisana ili nastajala, a ne kada su objavljivana:Meditaciones del Quijote (Meditacije o Quijoteu, 1914.)Vieja y nueva política (Stara i nova politika, 1914)Investigaciones psicológicas (Psihološka istraživanja, predavanje održano tokom 1915–16., a štampano 1982)Personas, obras, cosas (Ljudi, dela, stvari, članci i eseji napisani u periodu od 1904. do 1912)El Espectador (Gledalac, 8 tomova objavljenih od 1916. do 1934)Espana invertebrada (Beskičmena Španija, 1921)El tema de nuestro tiempo ( Tema našeg vremena, 1923)Las Atlántidas (Atlantide, 1924)La deshumanización del arte e Ideas sobre la novela (Dehumanizacija umjetnosti i Ideje o romanu, 1925)Espíritu de la letra ( Duh pisma 1927)Mirabeau o el político ( Mirabeau, ili političar, 1928 – 1929)?Qué es filosofía? ( Što je filozofija?, predavanja održana 1928 – 1929, posthumno objavljena 1957)Kant (1929–31)?Qué es conocimiento? ( Što je znanje?, tiskano 1984, a pokriva predavanja iz 1929, 1930. i 1931. naslovljena: „Vida como ejecución (El ser ejecutivo)“ / „Život kao izvršenje (Izvršno biće)“/, „Sobre la realidad radical“ / „O radikalnoj stvarnosti“/ i „?Qué es la vida?“ / „Šta je život?“/)La rebelión de las masas (Pobuna masa, 1930)Rectificación de la República; La redención de las provincias y la decencia nacional ( Ispravljanje Republike: Iskupljenje provincija i nacionalne pristojnosti, 1931)Goethe desde dentro (Goethe iznutra, 1932)Unas lecciones de metafísica ( Neke lekcije iz metafizike, predavanja održana 1932–33, objavljena 1966)En torno a Galileo (O Galileu, predavanje održano 1933–34; delovi su objavljeni 1942. pod naslovom „Esquema de las crisis“ / „Nacrt kriza“/)Prólogo para alemanes (Prolog za Nemce, prolog trećem nemačkom izdanju dela El tema de nuestro tiempo. Ortega je lično sprečio objavljivanje dela „zbog događaja u Münchenu 1934“. Prolog je konačno objavljen, na španskom, 1958)History as a System (Istorija kao sistem, premijerno objavljeno na engleskom 1935. godine; španska vezija naslovljena Historia como sistema, iz 1941. godine, sadži i esej „El Imperio romano“ /“Rimsko Carstvo“).Ensimismamiento y alteración. Meditación de la técnica. (Suočavanje sa samim sobom i izmjenjivanje. Meditacija o tehnici, 1939.)Ideas y creencias (Ideje i vjevoranja: O historijskom razumu, predavanje održano u Buenos Airesu 1940. godine, objavljeno 1979. godine zajedno s delom Sobre la razón histórica)Teoría de Andalucía y otros ensayos • Guillermo Dilthey y la idea de vida (Teorija o Andaluziji i drugi eseji: Wilhelm Dilthey i ideja života, 1942)Sobre la razón histórica (O historijskom razumu, predavanje održano u Lisabonu 1944. godine, objavljeno 1979. zajedno s Ideas y Crencias)Prólogo a un Tratado de Montería ( Predgovor raspravi o lovu, napisano kao predgovor delu grofa Ybesa objavljenom 1944)Idea del teatro. Una abreviatura (Ideja teatra. Skraćena verzija, predavanje održano u Lisabonu i Madridu 1946. godine; objavljeno 1958, La Revista Nacional de educación br. 62 sadrži verziju održanu u Madridu)La Idea de principio en Leibniz y la evolución de la teoría deductiva (Ideja o načelu kod Leibniza i evolucija deduktivne teorije, 1947, objavljeno 1958)Una interpretación de la historia universal. En torno a Toynbee (Interpretacija univerzalne istorije. O Toynbeeju, 1948, objavljeno 1960)Meditación de Europa (Meditacija o Europi, predavanje održano u Berlinu 1949. godine pod latinskim naslovom De Europa meditatio quaedam. Objavljeno 1960. godine zajedno s drugim neobjavljenim delima)El hombre y la gente (Čovek i ljudi, predavanje održano 1949 – 1950. na Institutu za društvene nauke, objavljeno 1957)Papeles sobre Velázquez y Goya (Radovi o Velaskezu i Goji, 1950)Pasado y porvenir para el hombre actual (Prošlost i budućnost čoveka današnjice, objavljeno 1962, a sadrži seriju predavanja održanih u Nemačkoj, Švajcarskoj i Engleskoj u periodu od 1951. do 1954. godine, objavljenih zajedno s komentarom Platonove Gozbe.)Goya (1958)Velázquez (1959)Origen y epílogo de la filosofía (Nastanak i epilog filozofije, 1960)La caza y los toros (Lov i bikovi, 1960)Meditations on Hunting (na engleski preveo Howard B. West, 1972)
03.01.04 Politika
Evropa i ideja nacije
Hose Ortega i Gaset: "Evropa i ideja nacije"
U krajnjoj liniji svako bi morao da se postidi zbog onoga sto je uradio, a svakako bi trebalo da bude vise Evropljana koji bi prvi put, uprkos sebi samima, osecali gadjenje prema Evropi, odnosno prema stanju u kojem se danas nalazi. Ja sam jedan od njih i to izjavljujem na sav glas. Imam nesto autoriteta da tako postupim jer sam danas, po svojoj prilici medju onima koji su jos zivi doajen Ideje Evrope smelo je i vizionarski izjavio pre vise od pola veka spanski filozof Hose Ortega i Gaset /1883-1955, Madrid/. Knjigu tekstova i predavanja koja je odrzao tokom tri poslednje godine svog zivota, pod nazivom ""Evropa i ideja nacije"" priredio je Paulino Garagori, a nasoj citalackoj publici ovo, iz mnogo razloga prorocko stivo poklonili su prevodilac Silvija Monros-Stojakovic i mlada izdavacka kuca ""Artist"".
Hose Ortega i Gaset jedan je od vodecih mislilaca 20. veka i, prema recima prevodioca, ""Spanac koji je Spaniji vratio filozofiju"". ""Evropa i ideja nacije"" nastalo je kao preispitivanje Orteginih stavova iznetih dvadeset godina ranije, u delu ""Pobuna masa"". Rec je o analizi krupnih drustvenih promena koje su se odigrale u medjuvremenu, a posebno o krizi ideje nacije, onako kako je ona predstavljena poput kicme evropskih drustava sve do 17. veka. Stavovi koje je izneo u svojim predavanjima poslednjih godina svog javnog zivota Ortegu cine, prema oceni Silvije Monros, nasim savremenikom.
Ortegini ogledi odnose se na vreme starog Rima, kao i na stanje u sferi modernih komunikacija. Hose Ortega i Gaset je spanski gospodin sa licem toreadora, koji ce i najneprijatnije stvari reci u pravom trenutku. Ovaj filozof je, kao opusteni sagovornik proslosti, u osnovnom ne posustajuci, bio ispred svakog buduceg vremena, smatra prevodilac.
M.N.V.