Frankofona belgijska književnica Ameli Notomb (pravo ime Fabjen-Kler Notomb) rođena je 9. jula 1966. godine – prema nekim izvorima, u belgijskom gradu Eterbeku, po drugima pak u japanskom Kobeu. Izvesno je da je, kao kćerka uglednog belgijskog diplomate, rano detinjstvo provela u Japanu, gde je naučila japanski jezik. Deo adolescencije provela je u Kini, SAD, Bangladešu, Mjanmaru, Laosu. U Evropi nije živela sve do svoje sedamnaeste godine, kad se preselila u Brisel. Po završetku studija, vratila se u Japan i neko vreme radila kao prevoditeljka u jednoj firmi u Tokiju. Svoj prvi roman, Higijena ubice, objavila je 1992. i otad objavljuje u konstantnom ritmu – što romane, što pripovetke. Visokonagrađivana, cenjena i van književnih krugova, Ameli Notomb je spisateljsku slavu sticala delima Ljubavna sabotaža, Atentat, Strah i trepet, Metafizika cevi, Antihrista, Biografija gladi, Sumporna kiselina, Zimsko putovanje, Ubiti oca, a neka od tih dela prevedena su na više od četrdeset jezika širom sveta.
06.04.04 Danas
Novi roman Ameli Notomb u IK Paideia i prilog borbi protiv "kiosk izdanja"
Ameli Notomb: "Higijena ubice"
Na jučerašnjoj redovnoj konferenciji za štampu Paideie, predstavljen je novi naslov ove izdavačke kuće. Reč je o prvom romanu poznate savremene francuske spisateljice Ameli Notomb "Higijena ubice", koji je sa francuskog prevela Anđa Petrović. Predstavljajući ovaj roman novinarima, Petar Živadinović, osnivač i i urednik ove izdavačke kuće, istakao je da je reč o izuzetno uzbudljivo napisanom romanu, u kome autorka vešto barata surovošću, cinizmom, ironijom, sarkazmom i dvoličnošću. Ameli Notomb je ovaj roman napisala u dijalozima, a razgovori, obični intervjui novinara sa slavnim piscem koji je na samrti, postepeno počinju da prerastaju u bespoštedno ispitivanje, dvoboj, u kome će, na kraju, pasti sve maske i pred čitaocem ostati samo usamljeni i poraženi ljudi.U drugom delu konferencije, Živadinović se osvrnuo na pojavu kiosk izdanja kod nas i istakao da i dalje smatra da nanose ogromnu štetu izdavaštvu, a da je verovatni razlog što tek nekoliko izdavača javno reaguje na tu pojavu, to što ostale ona direktno i lično još uvek nije pogodila, komentarišući da se kod nas reaguje najčešće samo tada. Živadinović je dodao da smatra da su i kiosk izdanja, kao i piraterija i mnoge druge nemile pojave u našem izdavaštvu, razlog da novo Ministarstvo kulture priđe ovoj problematici dublje i temeljnije nego njihovi prethodnici i dodao: "Pozivam javno sve izdavače da zajedno sačinimo konzorcijum, koji bi objavljivao samo džepnu knjigu izuzetnog kvaliteta, a po cenama duplo nižim nego što su današnja kiosk izdanja. Ova izdanja distribuirala bi se na aerodromima, železničkim stanicama, velikim marketima i predstavljala bi istinski kulturni doprinos". Živadinović je dodao da će novoj vladi uputiti niz predloga za koje je siguran da bi unapredili naše izdavačko polje, od kojih se neki odnose na osnivanje posebnog fonda za kapitalna izdanja i za brigu o položaju domaće knjige kod nas i u svetu, kao i za osnivanje posebne agencije za borbu protiv piraterije.
Na novinarsko pitanje šta Paideia priprema tokom narednog perioda, Živadinović je napomenuo da će ova izdavačka kuća objaviti sabrana dela Česlava Miloša, Ivana Bunjina, Andreja Makina i Dž. M. Kucija, ali da je to samo mali deo onog što Paideia sprema za ovogodišnji Sajam knjiga.
S. Domazet
