Kozmetika neprijatelja

09.06.05 Plastelin.com

Punoletni A. Z., kuvar, golman, basista i književni kritičar bez angažmana, voli da prepričava romane belgijsko-francuske spisateljice Ameli Notomb (1967). Isti napominje, i tada verovatno pomalo preteruje, da nije čitao pisca čija se dela mogu slađe prepričati. Kao primer navodi odblesak fabule romana "Metafizika cevi" čija glavna junakinja, jedna beba, uporno odbija da progovori. I dok se njeni roditelji već mire sa sudbinom, u trenutku kad joj baka iz Belgije pruži poklon: komad bele čokolade, devojčica izgovara "prve" reči: mama, tata, usisivač.

Mada se ovakvom pripovedačkom tehnikom sigurno krnje bogati romani (već godinama) neverovatno popularne romansijerke, samo jedna reč, u ovom slučaju baš samo jedan usisivač, mogao bi da odgovori na pitanje zašto je i kako Notombova postala bestseler pisac. Ona je orginalna, duhovita i ume da ispriča priču. Uvek novu i drugačiju. Počela je da piše u sedamnaestoj godini i već je objavila sedamnaest romana. No, najzanimljivije je to što njena magična ruka u svakoj knjizi otvara novi svet. Bez obzira na hiperprodukciju, Ameli Notomb je daleko od manirizma.

Svaka njena nova knjiga potpuno je novi kosmos, čak iako zaplet počinje da se zameće u Japanu, jedinom nenametljivom refrenu koji se provlači kroz neke od njenih romana. U romanu "Strah i trepet" ona govori o strankinji koja je pokušala da se uklopi u složeni i nemilosrdni svet japanske firme. Iako se čitava knjiga dogodila na jednom mestu i vrtela oko nečega što bismo mogli nazvati "problemi na poslu", spisateljica je, za divno čudo, napisala triler koji je u pozadini otkrio razliku između dve tradicije i dva životno-poslovna stila. Istu stvar pojačala je u "Metafici cevi", pripovedajući o odrastanju devojčice iz drugog sveta u drugačijem Japanu.

Ameli Notomb je rođena u gradu Kobe, gde je njen otac bio ambasador. Odrastanje u ovom gradu, ali i život u Kini, Njujorku, Bangladešu, Burmi i Laosu, baca odblesak na zanimljive priče, koje, bez obzira na to što jesu bestseler izdanja, otvaraju sociološke i filozofske probleme.

Izdavačka kuća "Paideia" predstavila je na prošlogodišnjem Sajmu pet romana Ameli Notomb u prevodu Anđe Petrović. Jedan od njih, "Kozmetika neprijatelja" počinje u čekaonici aerodroma. On sedi i čita knjigu, a onda (opet) dođe On i počne da ga gnjavi. Od prve do poslednje rečenice. I mada je čitav roman dijalog između dva (ili videćete sami koliko) junaka koji čekaju da avion poleti, igra, iz pasusa u pasus počinje da biva oštra. Ameli Notomb je princeza zapleta. Kraljica uspelih peripetija. Tek, na kraju bude i mrtvih u ovoj priči o zločinu, kazni, savesti, koja u pozadini krije rasprave na temu jansenizma.

Tek kada poput (gore pomenutog) punoletnog A. Z., kuvara, golmana, basiste i književnog kritičara bez angažmana, prepričate romane Ameli Notomb, biće vam jasno zašto je ona u žiži svetske literarne javnosti. Retki su pisci koji iz tri poteza mogu da skroje zaplet i napišu roman. Ili sedamnaest romana. To je neverovatano stvaralačka energija. E, ali ako je tačna konstatacija da ćete bestseler prepoznati ukoliko uspete da ga slatko prepričate, a da ćete buduće izvanredno klasično delo registrovati ukoliko vam prepričavanje ne pođe za rukom, onda je pravo pitanje gde se nalaze romani Notombove. Ona ih uglavnom gradi od sasvim običnog materijala, a opet A. Z nije promašio temu. To bi samo moglo da znači da su knjige Ameli Notomb potpuno orginalna pojava, što verovatno i jeste razlog njihove popularnosti.

Mića Vujičić

01.11.04 Dnevnik - Novine i časopisi

Kako na prvi pogled napraviti razliku između bestselera i velikih dela klasične književnosti? Možda bi najbolja tehnika za rešavanje ovog problema bila tehnika brzog prepričavanja. Klasike je gotovo nemoguće, čak često vrlo komično, prepričati u nekoliko rečenica. Lovio jedan starac ribu, lovio, lovio celi dan, pa ulovio, a onda su ulov načele ajkule. Dok iza ovih reči stoji biser svetske književnosti, bestseleri, u kojima najčešće nema tolike literarne veličine, kao da su napisani da bi se (kao od šale) blic prepričali. Ko bi odoleo romanu „Metafizika cevi“ („Paideia“) Ameli Notomb kad bi mu do uha došlo ovih par reči: priča o bebi koja je progovorila u drugoj godini, bez obzira na sav trud lekara i roditelja, i to progovorila u trenutku kad joj je baka iz Belgije donela parče bele čokolade! Šta tek reći na prve izgovorene reči glavne junakinje „Metafizike cevi“: „mama, tata, usisivač“!?

Na ovogodišnjem Sajmu knjiga, beogradska izdavačka kuća „Paideia“ predstavila je još pet romana Ameli Notomb. Jedan od njih, „Kozmetika neprijatelja“ (prevod sa francuskog Anđa Petrović) počinje u čekaonici aerodroma. On sedi i čita knjigu, a onda (opet) dođe On i počne da ga gnjavi. Od prve do poslednje rečenice. I mada je čitav roman dijalog dva (ili videćete sami koliko) junaka koji čekaju da avion poleti, igra, iz pasusa u pasus, počinje da biva oštra. Ameli Notomb je princeza zapleta. Kraljica uspelih peripetija. Tek, na kraju bude i mrtvih u ovoj priči o zločinu, kazni, savesti. I to je sve što mogu da vam ispričam. Jer, ukolio otkrijem i najmanji detalj, otkriću neverovatno zanimljivu priču kojoj treba dozvoliti da se sama (u jednom dahu) otkrije čitaocu.

U čemu je sad literarni štos? Ukoliko je ovo bestseler, zašto se ne sme i ne može tako lako prepričati? Evo odgovora: romani Ameli Notomb (1967) jesu bestseleri, baš svih dvanaest, koliko ih je do sad objavila, ali su oni ona posebna bestseler sorta, natopljena filozofijom, psihologijom, a ispunjena zanimljivom pričom. Bestseler vrsta koja bi originalnošću mogla da otvori vrata veltliteratur riznice.

Mića Vujičić