Iščekujući varvare

13.08.05 Danas

Svođenje računa
Knjiga o džezu
Ime Džona M. Kucija obišlo je svet 2003, kada je dobio Nobelovu nagradu za književnost. No i pre toga, ovaj pisac velike duhovne lepote, izrazite stilske i jezičke jasnoće i preciznosti, imao je brojne poklonike. "Iščekujući varvare" treći je Kucijev roman, koji je potvrdio da se pred nama nalazi jedan odistinski velikih pisaca našeg doba. Ovaj roman je po preciznom ritmu kazivanja nalik na najlepše stranice Ive Andrića, a po senzibilitetu, ironijskom podtekstu i raskošnom proznom zamahu, čitaoce će podsetiti na Singera. Glavni junak na samom početku je antijunak- to je moćni Načelnik, koji živi spokojno na granici Carevine, koja se, baš kao i sve druge Carevine, brani od varvara. Suočen sa zverstvima i torturom strane kojoj pripada, kao i sa ljubavlju prema zarobljenj varvarki, niz uvida ga navode da promeni stranu i time ugrozi i svoj pložaj i svoj život, zarad toga da varvarku vrati njenom narodu. Karlos Fuentes , pročitavši ovo delo, istakao je da je ova Kucijeva proza "jedan od najvećih političkih romana našeg doba". No, "Iščekujući varvare" je i mnogo više od toga - pred nama je duboka priča i ljubavna i egzistencijalna, u kojoj strast ima biblijsku otmenost, a rečenice raskošnu i duboku, psalmičnu lepotu.
Pol Bouls, kompozitor, pisac, prevodilac i svetski putnik, izuzetna je i nesvakidašnja ličnost. U devetoj godini života komponuje prvu operu, tridesetih godina dvadesetog veka u Parizu studira muziku kod Arona Koplanda i druži se sa Koktoom, Silvijom Plat, Dalijem, Židom, Ezrom Paundom. Na preporuku Silvije Plat, Bouls putuje u Maroko,zemlju kojom ostaje fasciniran do kraja života. U Maroku piše i prvi kamerni komad, "Sonatu za obou i klarinet". Komponovao je i primenjenu muziku za drame Tenesija Vilijamsa, za predstave pozorišne trupe Orsona Velsa, a kao kompozitor sarađivao i sa Dalijem i Lorkom. Boulsovu muziku kritičari opisuju kao veselu, razigranu, duhovitu mešavinu francuske avangarde, američkog folklora i džeza. "Čaj u sahari", roman po kome je Bertoluči 1990. snimio istoimeni film, prvobitno je 1949. izašao u Engleskoj, a zatim u Americi, gde je doživeo izuzetan komercijalni uspeh i bio čak jedanaest nedelja na listi bestselera New York Times-a. Ovo je roman o troje Amerikanaca koji putuju pustinjom, u trenutku kada se njihovi životi menjaju, precvetavaju u neke druge cvetove, koji mogu biti i cvetovi nade, ali i cvetovi zla. Čitav svet oko njih, zahvaćen je posleratnim egzistencijalističkim gnevom, a Kit i Port Morezbi, bračni par, lutaju Severnom Afrikom u nadi da će pronaći smisao ili makar - nadu, ni ne sluteći da će ih nadvladati čulna, inspirativna i impulsivna, nepredvidiva Afrika.

13.07.04 Dnevnik - Novine i časopisi

Prevodilac ovih romana Arijana Božović rekla je da je “Iščekujući varvare”, treći Kucijev roman, objavljen 1980. godine, doneo ovom piscu iz Južne Afrike svetsku slavu, a prethodno izdanje ovog romana u prevodu na srpski jezik objavio je BIGZ pre 15 godina.
Mnogi ovaj roman, u kojem mesto i vreme radnje nisu određeni, ocenjuju kao politički, mada u njemu ima i elemanata ljubavnog romana, kao i romana-alegorije. Karlos Fuentes je ovaj roman nazvao najvećim političkim romanom našeg doba.
’Elizabet Kostelo’ je roman koji se sastoji iz osam priča, a prati život australijske književnice svetskog glasa Elizabet Kostelo, koja predstavlja neku vrstu Kucijevog ’alter ega’”, kaže Božovićeva.
Elizabet Kostelo je svetski priznati pisac, nešto starija od Kucija, a život provodi u primanju nagrada, držanju predavanja i govora, za razliku od njenog tvorca koji je poznat po tome što ne voli publicitet i ne pristaje da daje intervjue.
U izdanje ovog romana uključena je i Kucijeva pripovetka “Životi životinja”, koju je “Paideia” ranije objavila kao zasebno izdanje.
“U toj priči je glavna junakinja takođe Elizabet Kostelo, ali tu je prikazana samo jedna epizoda iz njenog života, u formi njenog predavanja. Ova priča je verovatno poslužila Kuciju kao osnova za roman”, kaže Božovićeva.
Prema njenim rečima, “Elizabet Kostelo” je, pre svega, roman o piscu i pisanju, napisan u formi, kako je rekla, filozofskih argumenata.
DŽon M. Kuci rođen je u Kejptaunu 1940. godine, gde je završio studije matematike i književnosti. Doktorat iz lingvistike radio je u SAD, a danas je profesor opšte književnosti na Univerzitetu u Kejptaunu.
Od 1974. godine objavio je osam romana i više knjiga eseja. Dvostruki je dobitnik Bukerove nagrade (1983. i 1999. godine) i Nagrade grada Jerusalima (1987), Nobelove nagrade za književnost (2003) i brojnih drugih književnih priznanja.
“Paideia” je ranije objavila četiri dela DŽona M. Kucija - romane “Sramota”, “Dečaštvo” i “Fo”, i pripovetku “Životi životinja”. (Beta)