Izabrane pesme - Borislav Radović

18.06.05 Danas

I ovog puta družiću se sa jednim našim "živim" klasikom. Ali druženje nije druženje ako se i vi, dragi čitaoci, ne pridružite.
Dakle, Borislav Radović (1935). I njegove pesme.Iako u naslovu knjige stoji "izabrane", biću toliko slobodan da ih, bar za trenutak, preinačim u "probrane". Njih 77.
Počev od "Poetičnosti" (1956).
Svaka Radovićeva pesma je nekako, priča za sebe. Uvek novo osećanje, ali i novo promišljanje. Radović je možda, jedan od retkih pesnika koji u isto vreme i misli i oseća. A to verujem, nije zbog toga što je prevodio Bodlera ili Sen-Džon Persa, pa se kao ugledao na njih. Nije Radović iz te priče, iako ga Jovan Deretić ubraja u neosimboliste (e ja to ne želim!).
Volim pesnike koji se opiru poređenjima sa drugim pesnicima.
Budi svoj, pa šta bude.
Radović je (barem meni!) najbolji kad peva o kiši, vetru i nekoj udaljenoj, ali veoma bliskoj ženi. I čini mi se, da ta tri stuba i drže ovu knjigu, nekako, oni su svetionici i putokazi kroz Borine pesme. Ta kiša koja i pada, i staje, i protiče, i otiče, i budi, i zamara; ta kiša, blatnjava i mutna, očišćena i bistra - sve je to Radovićeva kiša. Ko zna, možda su te kiše, iste one kiše koje i Tarkovski voli, pa setite se samo Rubljova ili Stalkera. Tu pada i pada...i padaće.
A malo je umetnika koji uistinu "kisnu".
A opet, kiša bez vetra i nije kiša, ili kako se kaže, vetar bez kiše nije vetar, na kraju, nije ni bitno. Vetar kod Radovića je promena, ili bolje, vesnik promene, samo oslušnite kakav je to vetar...sklon da sve oduva pre nego što razume...(ostajem bez teksta!)
Žena.
Ne znam zašto, ali bliska mi je ta Radovićeva "žena". Lažem, znam zašto, ona je i devojčica, i devojka, i žena, istovremeno. Razumete li, istovremeno! Da ne bude da pričam koještarije, evo vam dokaz, crno na belo...Tražila si ruku...Držim te za ruku...Važno je samo da se smešiš!... (opet sam bez teksta!)
Pročitajte ovu pesmu (strana 51) i desiće vam se isto.Priznaću nešto. Borislav Radović je najsuptilniji pesnik koga sam čitao u poslednje vreme. Ne, ozbiljno. Jer suptilnost je inače, glavni "šraf" svake pesme, da ne kažem, glavna fora.
Da ponese a da ne zanese.
Poznato je da je Radovićev jezik čist i doteran. Slažem se. A da, nigde ne koristi rimu, znači, još jedan +. A ima li minuseva.
Ostao sam bez teksta. Po treći put.
Desiće vam se isto, ali prvo čitanje. Opesmenite se!