Debitantskim ostvarenjem "Postmortem" Patriši Kornvel je pošlo za rukom ono što do tada nikome nije – osvajanje čak pet nagrada za prvi roman. Priznanja su stigla sa obe strane Atlantika: Edgar, Creasy, Anthony, Macavity i French Prix du Roman d"Aventure završili su u njenim rukama za roman u kom je svet upoznao novu heroinu žanra, medicinskog istražitelja Kej Skarpetu.Uspeh sa "Postmortemom" Kornvelovoj je prokrčio put ka vrhovima top lista, gde su završavali svi njeni naredni romani: Body of Evidence (1991, "Telo kao dokaz", takođe objavljen u Laguni), All that Remains (1992), Cruel and Unusual (1993), The Body Farm (1994), From Potter"s Field (1995), Cause of Death (1996), Unnatural Exposure (1997), A Portrait: The Story of Ruth Bell Graham (1997), Hornet"s Nest (1997), Point of Origin (1998), Southern Cross (1999) i Black Notice (1999)."Važno mi je da živim u svetu o kom pišem", kaže ova vrlo produktivna autorka, "ako želim da lik iz romana zna nešto ili uradi nešto, i ja želim da znam ili uradim isto to". Kornvel je pre nego što će početi karijeru uspešnog pisca trilera radila kao izveštač crne hronike u listu Charlotte Observer i šest godina je provela sarađujući sa kancelarijom glavnog medicinskog istražitelja u Virdžiniji, što joj je bilo od velike pomoći kasnije, prilikom opisivanja forenzičkih metoda kojima se služi njena junakinja Kej Skarpeta. Njen angažman oko Virdžinijskog Instituta za forenziku, prvog te vrste u SAD, doneo joj je mesto predsednika upravnog odbora Instituta.Patriša Kornvel živi u Ričmondu, Virdžinija. Član je volonterskih grupa za pomoć žrtvama nasilja.
19.08.12 Blic
Iza mojih prozora
Izolacija, Patriša Kornvel
„Noć je pala na Dablin, čista i hladna, a vetar je cvileo iza mojih prozora, kao da milion frula svira uglas. Drmusao je stara okna i hujao poput naleta duhova“ – kaže na početku svog romana „Izolacija“ Patriša Kornvel, autorka hit krimića u kojima se najvažnije stvari događaju u sali za obdukciju. Knjiga pripada seriji forenzičkih romana čija je junakinja Kej Skarpeta, glavna medicinska istražiteljka Virdžinije. Ovoga puta, ona biva pozvana u Irsku da bi pomogla u istrazi niza gnusnih ubistava. Nakon što se vrati u Ameriku, shvata da ubica (ili njegov savršeni imitator) – „kasapi žrtve i tamo“. Recite ponešto od toga ukoliko nameravate da se uspustite u priču o ovoj knjizi koju niste pročitali, ali o kojoj naširoko razglabate u društvu ljubitelja trilera, na račun ovog instant stupca, naravno. Napomenite da Kej odlazi u Dablin kako bi na poziv Kraljevskog kolegijuma hirurga održala niz predavanja na koledžu Triniti, ali da joj ne daju mira misteriozna ubistva koja su se dogodila pre više od deset godina. To otežava istragu: „Zbog svega toga bilo je teško reći nešto više o ubici, mada sam ja verovala da ima iskustva u rukovanju testerom za meso i da je koristi na poslu, ili ju je koristio nekad.“ Brutalno počinje, brutalno se nastavlja. Takav je posao. Na jednom mestu istražiteljka objašnjava kako se prilikom projektovanja kuće postarala da perionica bude odmah do garaže, jer nije želela da posle obilazaka mesta zločina unosi smrt u prostorije svog ličnog života. Na kraju, poput omiljene junakinje, operite ruke antibakterijskim sapunom. Ne zaboravite da dodate da je „Izolacija“ premijerno objavljena 1997. godine i da se jedan od junaka (Džimi, administrator Mrtvozorničke službe, sa kosom plamenocrvenom poput bakra), jedući tost sa džemom i čitajući biografiju Stiva Mekvina, žali kako godinama čeka kompjuter, „jer nema para kad ste igračka u rukama socijalista“. Takođe, malo-malo pa zavibrira neki pejdžer, nakon čega glavna medicinska istražiteljka najčešće uzvikne: „Dođavola!“
Mića Vujičić
