Javni RTV servis u službi građana

Izdavač: Clio

Javni RTV servis u službi građana predstavlja savremen pogled na specifičan medijski model o kome tokom poslednje decenije postoje različita mišljenja. Autor smatra da je ovakav model radija i televizije i potreban i moguć u savremenom društvu, i iznosi niz argumenata koji taj javni servis karakterišu kao nezamenjiv komunikacioni servis i važnu integrativnu snagu društva. Zamišljen

i projekat javne radiodifuzije kao idealni tip teško je ostvariv i u realnosti možda i ne postoji, ali one radio-televizijske organizacije koje su mu najbliže (britanski BBC, japanski NHK ili bavarska RTV) daju dovoljno razloga za zaključak da je to često segment medijskog sistema čiji potencijali u najvećoj meri mogu da zadovolje komunikacione i kulturne potrebe savremenog čoveka. Autor govori o ulozi javnog servisa u demokratizaciji društva, uz poseban osvrt na specifične interese i potrebe civilnog društva, manjinskih društvenih grupa, građanskih udruženja i inicijativa. U tekstu je dat i pregled jednog broja medijskih organizacija koje funkcionišu kao javne službe u razvijenim zapadnim, kao i u bivšim socijalističkim zemljama. Činjenica da je transformisanje državnih radio-televizija u javne servise u zemljama u tranziciji, pa i u našoj zemlji, već godinama aktuelno pitanje, potvrđuje izraženu potrebu za ovakvom knjigom.

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Javno mnjenje , Masovni mediji , Informisanje
Ostali naslovi iz oblasti: Sociologija

2005; latinica; 21 cm; 311 str.; 86-7102-229-3;

Televizija u službi građana

Javni RTV servis u službi građana, Rade Veljanovski

Uoči raspisivanja konkursa za dodelu televizijskih i radio frekvencija, Rade Veljanovski, profesor radio novinarstva na Fakultetu političkih nauka, objavio je knjigu “Javni RTV servis u službi građana”. Autor za NIN kaže:

“Javni servis je važan segment dualnog medijskog sistema koji dominira u Evropi, u kome sa jedne strane postoje mediji koji se finansiraju od javnih prihoda i s druge strane privatni mediji. Knjiga govori o svim osobinama javnog RTV servisa koji ima mnogo veći broj funkcija i zadataka od komercijalnih radio i TV stanica. Osnovna razlika trebalo bi da bude potpuna nezavisnost i autonomija javnog servisa, raznovrstan program u interesu svih građana i najviši nivo kvaliteta u svakom programskom segmentu.”

U knjizi su opisani primeri šest javnih servisa u zapadnim demokratskim zemljama i šest u bivšim socijalističkim, sada zemljama u tranziciji.

Iako su u toku proces transformacije RTS-a u javni servis i konkurs za dodelu nacionalnih frekvencija, Veljanovski kaže da vreme objavljivanja knjige nema neposredne veze sa tim, već da je u pitanju koincidencija.