Džejms Džojs (1882-1941), jedan od utemeljivača moderne književnosti, rođen je i odrastao u Dablinu. U mladosti mučen dilemom izbora između svešteničkog poziva i književnosti, u poslednjem trenutku odabrao je ovo drugo. Potpuna posvećenost koju je smatrao nužnim preduslovom ozbiljnog književnog rada, podrazumevala je i herojsku samoću svojevoljnog izgnanstva: zbog toga će Džojs 1904. godine zauvek napustiti Dablin i Irsku, da bi ostatak života proveo – zajedno sa svojom odanom saputnicom Norom Barnakl – na bezbroj različitih adresa u Italiji, Francuskoj i Švajcarskoj.Dela: pesnička zbirka Kamerna muzika (Chamber Music, 1907); zbirka pripovedaka Dablinci (Dubliners, 1914); drama Izgnanici (Exiles, 1918); romani Portret umetnika u mladosti (A Portrait of an Artist as a Young Man (1914), Uliks (Ulysses, 1922) i Fineganovo bdenje (Finnegans Wake, 1939).
17.09.14 Beta
Džojsova „Kamerna muzika“ na srpskom
„Kamerna muzika“ Džejmsa Džojsa
Izdavačka kuća Arhipelag objavljuje Knjiga pesama „Kamerna muzika“ modernog klasika Džejmsa Džojsa najzad dobija svoje srpsko izdanje, i to u okviru pesničke edicije „Element“ izdavačke kuće Arhipelag.
Arhipelagovo izdanje „Kamerne muzike“ Džejmsa Džojsa predstavlja prvi prevod ove Džojsove knjige na srpski jezik. Knjigu je na srpski jezik preveo Bojan Belić, dobitnik nagrade „Miloš Đurić“ za prevod poezijeViljema Blejka.
U okviru ovog izdanja „Kamerne muzike“ naći će se kompletne dve Džojsove knjige pesama:„Kamerna muzika“ i „Pomes penyeach“, kao i poznata pesma „Ecce puer“ koju je Džojs objavio zasebno.
Pored tekstova pesama, Arhipelagovo izdanje „Kamerne muzike“ sadrži i obimne komentare Džojsove poezije u celini i pojedinačnih pesama ovog pesnika.
Džejms Džojs, jedan od najznačajnijih pisaca svetske književnosti XX veka, knjigu „Kamerna muzika“ objavio je 1907. godine. Dvadeset godina kasnije objavio i drugu knjigu pesama „Pomes Penyeach“. Sabrane pesme Džojs je objavio 1937. godine i tom prilikom je pesmama iz svoje dve knjige pridružio i pesmu „Ecce puer“.
Nekoliko godina posle „Kamerne muzike“, u osvit Prvog svetskog rata, Džojs je objavio knjigu priča„Dablinci“, a potom su usledili i veliki romani „Portret umetnika u mladosti“ (1916), „Uliks“ (1922) i„Fineganovo bdenje“ (1939).
Mada su njegove knjige u vreme kada su prvi put objavljivane po pravilu izazivale otpor javnosti, čak i njeno skandalizovanje i teške optužbe, zbog čega su u prvi mah teško nalazile put do izdavača i čitalaca, Džojsovo delo je na temeljan način obeležilo svetsku književnost XX veka.
Ako je početna sudbina Džojsovih dela mučna i osporavajuća, njen nastavak predstavlja jedan od najuzubudljivijih preokreta od osporenog i odbačenog pisca do kanonizovanog klasika moderne književnosti.
Prepoznate kao veliko zaveštanje modernosti, knjige Džejmsa Džojsa izvršile su nesvakidašnji uticaj na pisce koji se došli posle njega.