Sreten Petrović (autor)
Teorije kica Nijedna pojava iz podrucja "masovne kulture", iz sveta "neozbiljnih" duhovnih oblika nije za poslednjih pedeset godina izazvala toliko ozbiljnih i istovremeno kontroverznih teorijskih diskusija koliko je to bio slucaj sa fenomenom kica. I, takode - kako potvrduje empirijska evidencija -nema gotovo ni jednog ozbiljnijeg intelektualnog poslenika, uklucujuci tu i onog koji se zaklinje da mu je kic najomraženija stvar na svetu, a da nije na ovaj ili onaj nacin "svesno" ucestvovao u konzumaciji "njegovog velicanstva".
Svakako, ozbiljna teorijska diskusija o tako "prozaicnom" fenomenu pokrenuta je ne samo stoga što se fenomeni "umetnosti" i "kica" odnose kao spojeni sudovi, vec i iz jednog drugog, sociološki relevantnog razloga, što de facto opada realna noc umetnosti kao i njena društvena delotvornost, a istovremeno nezadrživo raste moc kica, odnosno popularnost tvorevina za tzv. "laku zabavu". Želim da na samom pocetku upozorim da je odnos fenomena umetnosti i kica razmatran sa brojnih stanovišta, od esteticke analize strukture fenomena kroz odnos: autenticno-neautenticno delo, preko aksiološko-humanistickog aspekta dela: dobro-zlo, i u tom okviru genetskog i psihološkog razvoja fenomena umetnosti, odnosno postavljanja u delo jednog i drugog pojma ("dobro" - "zlo"), do analize strukture recepcije i, najzad, sociološkog promišljanja odnosa umetnosti i kica u veku moderne društvene reprodukcije. Pokazacu da nijedno od ovih stanovišta nije na zadovoljavajuci nacin rešilo osnovni teorijski problem. Sreten Petrovic
Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Teorija umetnosti , Estetika
Ostali naslovi iz oblasti: Sociologija
Izdavač: Čigoja; 2006; ćirilica; 20 cm; 120 str.; 86-7558-471-7;
