Letnje laži

27.07.13 Večernje novosti

Šlinkov roman „Čitač“ nije postao pre desetak godina veoma važna knjiga zbog toga što u njoj jedna zrela žena seksualno iskorištava, ako se to zaista tako kaže, jednog mladića. Uostalom, nova verzija „Diplomca“ teško da bi postala toliko značajna.
Nije roman postao nezaobilazan ni zato što je izbegao da jedan amerikanizovani stereotip o seksualnom „harasmentu“, zloupotrebi takoreći deteta, olako preokrene, jer to bi suviše ličilo na Lolitu. Vrednost nije stekao čak ni tako što je usred rasprave o rodnoj ravnopravnosti Šlinkov prilog da žena koristi mladića-dečaka, a ne obratno. Šlink je mnogo više od svega toga jer mu je uspelo da pronađe i uobliči novu metaforu za nacizam običnih, tzv. malih ljudi - sasvim novi lik nepismenosti. To njegov roman, odlično napisan i tako čitljiv, izdvaja se na početku ovog veka.
Erotska podloga njegovih priča u zbirci „Bekstva od ljubavi“, ima nešto frojdistički „unhajmlih“, neodoljivo i preteće. Činilo se da ta napetost predstavlja ulaznicu i svet književne vrline. Šlink odista ima mnogo toga što dobra litertura mora da poseduje, ali u nekim drugim knjigama kao da ga je uspeh porazio i kao da mu je do komercijalnih efekata bilo više stalo nego do onog najtežeg ali i najvrenijeg, do književne umetnosti.
Zato se sa posebnom pažnjom mogla dočekati njegova zbirka priča, „Letnje laži“, jedna odlična knjiga za leto. Usred leta i sa ukusom mora na nju i podsećamo kao na model literature koja stoji na toj teškoj granici velike i dobre književnosti, ali ne pada u ponor jeftine, komercijalne, petparačke literature, onog treša koji je preplavio našu parakulturu.
Šlink istražuje krajnje neobične zaplete u kojima ljubav i vernost imaju prenaglašenu ulogu. Ali njegovoj prozi dostojantvo ne daju reminiscencije, umesne, na filozofiju i muziku, na druga književna dela i na istoriju kulture, premda se i tu formira jedan zaštitni pojas. Ni problemi njegovih junaka, koji nama mogu delovati ili nestvarno, ili oholo, nisu najvažniji. Ono što je teško razabrati u ovoj naraciji jeste odgovor na pitanje da li je ideja istine važnija od obmane, i da li nam ovakva pronicljiva knjiga o obmanama, koje su nazvane lažima, zapravo pokazuje da je istina obmane takođe laž. To je obrt koji je u komercijalnoj literaturici nemoguć.
Junaci Šlinkove proze su umetnici, pisci, filozofi, uopšte fin svet. Možda oni na prvi pogled ne deluju svakom čitaocu privlačno, ali njihovi neobični karakteri su prilika da se bolje zaviri u ono što pokreće svako bolje ljudsko biće, u tajne osećanja i stvaranja. Ako išta vredi na ovom svetu onda to nije otimanje ili samo gomilanje blaga, naročito ne moć upravljanja tuđim sudbinama, već to što možemo biti ganuti i što nešto možemo i da stvorimo. Obe odlike su od presudnog značaja za oblikovanje ljudskog lika. Šlink je sada zavirio iz njega, i u vrlo laganom pričanju neobičnih i potresnih priča pružio priliku svakom čitaocu da se zamisli šta u životu zapravo znači obmana. Možda su „Letnje laži“ suviše idealistička knjiga u kojoj se ideja istine tako visoko vrednuje upravo jer je u svetu u kojem živimo potcenjena. Šlinkov pripovedački trud, međutim, upravo na tome počiva, a u našem društvu obmana i laži, knjiga uzbudljivih i nezahtevnih priča o lažima može biti glasnik jedne stare, antičke poruke o vrednosti istine. Naročito one koju krijemo sami od sebe, kao što to čine Šlinkovi junaci.

Aleksandar Jerkov