Partriša Hajsmit rođena 1924. u Fort Vortu u Teksasu. Veliki deo života provela je u Švajcarskoj i Francuskoj. Obrazovanje je stekla na Koledžu Barnard, gde je studirala engleski, latinski i grčki. Njen prvi roman Neznanci u vozu, objavljen 1950, postigao je veliki komercijalni uspeh, i po njemu je Alfred Hičkok snimio film. Uprkos ovom ranom uspehu, tokom čitave karijere Patriša Hajsmit u Sjedinjenim Državama nije stekla istinsko priznanje.
Pod pseudonimom Kler Morgan 1952. objavila je roman Cena soli, koju je njen dotadašnji američki izdavač odbio zbog otvorene homoseksualne tematike. Njen najpopularniji književni lik je Tom Ripli, gizdavi sociopata koji je debitovao u romanu Talentovani gospodin Ripli, objavljenom 1955. Nakon toga napisala je još četiri romana s istim junakom. Pošto je posle autorkine smrti po tom romanu snimljen visokobudžetni film, Talentovani gospodin Ripli doprineo je obnovi interesovanja za dela Patriše Hajsmit u Sjedinjenim Državama. Patriša Hajsmit napisala je više od dvadeset knjiga, za koje je nagrađena Memorijalnom nagradom „O’Henri“, Nagradom „Edgar Alan Po“, Velikom nagradom za policijske romane, i Nagradom Udruženja pisaca kriminalističke proze Velike Britanije. Umrla je u Švajcarskoj 4. februara 1995, a njena književna arhiva čuva se u Bernu.
26.03.05 Danas
Ženomrzačke priče
Male ženomrzačke priče, Patriša Hajsmit
Patriša Hajsmit rođena je u Teksasu dvadesetih godina prošlog veka. Početkom pedesetih godina njen prvi roman "Stranci u vozu" doživljava ogroman komercijalni uspeh, a potom i ekranizaciju u režiji Alfreda Hičkoka. Tokom cele karijere ostala je nepriznata u Americi, delom i zbog neuvijenog tretiranja teme homoseksualnosti, zbog čega su američki izdavači odbili njen roman "Cena soli", koji je objavila pod pseudonimom Klara Morgan. Njena najuspešnija literarna kreacija je Tom Ripli, koji se prvi put pojavio u romanu iz sredine pedesetih, "Talentovani gospodin Ripli", posle čega je bio akter i sledeća četiri romana.
Zbirka Ženomrzačke priče (Plavi jahač 2004) sadrži dvadesetak veoma kratkih priča iz 1980. godine, u prevodu Slavice Miletić. Stil pripovedanja je krajnje sveden i jednostavan, skoro škrt. U mračno satiričnim, ali i zabavnim skicama, koje naglo počinju, i isto tako se završavaju, ona uzdrmava naše konvencionalno viđenje ženskog karaktera, stvarajući ženske likove koji uništavaju kako sebe, tako i muškarce pored sebe. To je iracionalan i klaustrofobičan svet u kom nasilje izgleda skoro neizbežno. Naslovi priča predstavljuju prototipove žena - koketa, domaćica iz srednje klase, puritanka, žrtva, propovednica... U priči "Ruka", koja otvara knjigu, preko realizovane metafore o mladiću koji traži ruku svoje izabranice, i dobija je u kutiji, parodira se brak na način koji svedoči o uticaju Harmsa, ili drame apsurda, dok priča "Spisateljica" predstavlja sarkastičan komentar o ženama koje jedino mogu da pišu o sebi, ali su uverene da stvaraju veliku umetnost.
T. S.
17.03.04 Danas
Ženomrzačke priče u Plavom jahaču
Patriša Hajsmit: "Male ženomrzačke priče"
Izdavačka kuća Plavi jahač juče je u knjižari "Naš dom" (Knez Mihailova 40) promovisala svoje najnovije izdanje - zbirku Patriše Hajsmit "Ženomrzačke priče". U ovoj knjižari, inače, do kraja marta, traje tradicionalni popust "Plavog jahača", u okviru koga su izdanja ove kuće jeftinija i do 50 odsto. Knjiga "Ženomrzačke priče" jedna je od najlepših zbirki priča Patriše Hajsmit (1921-1995) i spada u sam vrh svetske kriminalističke literature. Ova američka književnica je, inače, nazvana kraljicom psihološkog trilera. Sudeći po tiražima objavljenih knjiga ona uživa veliku popularnost kod čitalaca sa engleskog govornog područja. Napisala je dvadeset romana i sedam zbirki priča.
Po njenom prvom romanu "Stranci u vozu" Alfred Hičkok je snimio film, a za treću knjigu "Talentovani gospodin Ripli" dobila je veoma cenjenu američku nagradu "Edgar Alan Po" za najbolji kriminalistički roman godine (devedesetih godina je i po ovom romanu snimljen film - režirao ga je Entoni Mingela, a naslovnu ulogu tumačio Met Dejmon). Rođena u Americi, od 1963. godine živi u Evropi - nedavno je objavljena njena biografija u kojoj se otkriva da je živela sa spisateljicom En Oldrič, kao i da je imala još nekoliko ljubavnica. Inače je bila poznata kao borac za prava homoseksualaca. Interesantno je da je roman "Cena soli" iz 1952, upravo zato što se bavi životom gej populacije objavila pod pseudonimom. Pored pomenutih, poznate su joj i knjige "Šeprtlja", "Dubina", "Igra za žive", "Dva lica januara", "Sovin huk" kao i zbirka priča "Knjiga ljubitelja životinja".
J. S. Jovanović
