Dragan Hamović, u svojoj najnovijoj zbirci pesama „Meko jezgro”, ističe Tešić, i nadalje se drži onih tokova u razvoju srpskog pesništva koji – gledano istorijski, tradicijski, estetički i kulturološki – ulaze u njegovu vertikalu, odslikavajući tako njegov pravi, izvorni identitet. Ti tokovi poreklom su „iz glavne memorijske žile”, čemu je najveći zalog jezik, jezik koji je korenski vezan za maternje tlo. Baštineći to nasleđeno
pesničko iskustvo, on u ovom sedmociklusnom pesničkom delu – tematski razuđenom, a zbog čestih izmena ritma metrički raskošnom – zalazi, podjednako pomno, u prošle i savremene društveno-egzistencijalne sfere, iskoračujući ponekad i u tajanstvene oblasti onostranog, pri čemu čujemo pevne tonove i lične i opštenacionalne prirode, kao i one sa univerzalnijim označenjima. U Hamovićevom „Mekom jezgru” iz rukoveti u rukovet pretače se, u skladnom toku, veoma pažljivo oblikovano i odmereno raspoređeno lirsko gradivo, koje je na nekoliko mesta protkano i proznim zapisima s nesumnjivim intelektualnim i mislilačkim dometima, u dobroj meri s promišljenim političkim stavovima, patriotski motivisanim, a gde je potrebno i dijagnostičkim.
Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Domaća poezija
Ostali naslovi iz oblasti: Poezija
Izdavač: Srpska književna zadruga; 2016; Broširani povez; ćirilica; 20 cm; 109 str.; 978-86-379-1323-8;