Radovan Popović (autor)
Na osnovu autobiografskih beležaka, sećanja savremenika, dostupnih arhivalija i prepiske, Popović rekonstruiše Mihizov životni put, od Iriga, gde je rođen 1922. godine, preko Sremskih Karlovaca, gde je pohađao gimnaziju, do dolaska u Beograd tokom ratnih godina i poratnih studentskih godina provedenih na adresi Simina 9a gde će se okupljati neki od najdarovitijih ljudi njegove generacije, da bi zatim pratio njegov višedecenijski kritičarski, spisateljski, dramaturški, urednički, polemički i politički angažman, sve do smrti 1997. godine. Bibliografija
ostvarenih dela Borislava Mihajlovića Mihiza ne kazuje dovoljno o njegovom značaju za srpsku kulturnu scenu i uticaju koji je izvršio na njene protagoniste. Jednom prilikom, Mihiz je o sopstvenom mestu unutar srpske kulture izrekao sud koji će se, kao što je to najčešće u njegovom slučaju bilo, ispostaviti kao najprecizniji: “Jedan objektivan čitalac, idealno objektivan, ako takav može da postoji, verovatno bi tvrdio da je Mihiz bio više ličnost no trajna literarna vrednost, da je bio više pojava i temperament no pravi pisac...” Ali kakva je to bila ličnost, i kakav je to bio temperament! Upravo o tome svedoči i ova Popovićeva knjiga.
Mihiz je bio čovek sa zlatnim mozgom, a odsjaji tog mozga bljeskali su u svakoj njegovoj reči...
Matija Bećković („Poslednji pozdrav“, decembar 1997)
Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Književnici
Ostali naslovi iz oblasti: Memoari, biografije, dnevnici, pisma
Izdavač: Službeni glasnik; 2011; Tvrd povez; ćirilica; 24 cm; 172 str.; 978-86-519-0852-4;
