Na dnu reke

Izdavač: Agora
Naslov originala: At the Bottom of the River / Jamaica Kincaid

KNJIGA O NEUHVATLJIVIM STANOVNICIMA FIZIČKOG SVETA

Suočen sa zbirkom priča Na dnu reke čitalac, gotovo neosetno, biva prinuđen da počne drugačije posmatrati kako znani mu fizički svet, tako i njegove neuhvatljive stanovnike opisane u ovoj poetskoj prozi. Glas Džamejke Kinkejd, najznačajnije karipske autorke, katkad je naivno kapriciozan, a opet i biblijski uverljiv, dok pripoveda o onome što delom je upamćeno, a delom izmaštano. Sirovo sećanje autorke na detinjstvo provedeno na Karibima – na porodicu, običaje, tropske pejsaže – pročišćeno je i transponovano kroz osoben stil i viziju.
Kinkejd navodi svo

je čitaoce da iznova promisle o snažnoj povezanosti majke i deteta, lepoti i razornosti prirode, strujanju energije između muškog i ženskog, važnosti običnih predmeta – kuće, šolje, olovke. Preobražavajući naš ljudski oblik i naše okruženje, ovi nam prozni medaljoni, na potpuno neočekivan način, saopštavaju nešto što ranije nismo znali, niti slutili.Čim je objavljena 1983. godine, prva knjiga Džamejke Kinkejd Na dnu reke našla se u najužem izboru za PEN/ Foknerovu nagradu, a osvojila je Morton Darwen Zabel Award, koju dodeljuje Američka akademija za umetnost i književnost.

„Od šačice svetski poznatih karipskih autora, jedino Kinkejd tako precizno zna da dočara dvostranu osobenost manjih ostrva: prozirni nanos britanske kolonijalne kulture preko ljudi i mesta koja su Engleskoj potpuno strana. Ona nežno struže to krhko tkivo religije, rečnika i navika, kako bi se ispod uvezenih, nametnutih običaja ukazao izvorni, vibrantni život ostrvljana.“Elejn Kendal, Los Angeles Times Book Rewiew

„Ove priče poseduju vrsnost poezije – brigu za jezik, zadovoljstvo u čistom zvuku reči, evokativnu moć... milozvučne su za uho.“
En Tajler, The New Republic

„Ona se sa lakoćom i gracioznošću prebacuje sa prizemnog na veličanstveno, i, opčinjeni, mi joj verujemo“
Dejvid Livit, The Village Voice

„Ovakav glas još niste imali priliku da čujete... Uzbudljiv za čitanje i nemoguće ga je zaboraviti.“
Doris Grumbah, The Washington Post Book World

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Američka književnost
Ostali naslovi iz oblasti: Pripovetke


				2007; latinica; 21 cm; 101 str.; 978-86-84599-56-0;

rasprodato

Tražite polovan / korišćen primerak?

Imate ovu knjigu i želite da je prodate?

Na dnu reke

Džamejka Kinkejd (autor)

rasprodato

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Američka književnost
Ostali naslovi iz oblasti: Pripovetke

Izdavač: Agora; 2007; latinica; 21 cm; 101 str.; 978-86-84599-56-0;

Biografija

Džamejka Kinkejd

Rođena kao Elejn Poter Ričardson 1949. u Sent Džonsu na Antigvi, gde je provela detinjstvo i završila osnovnu školu u britanskom kolonijalnom sistemu, Džamejka Kinkejd je sa 17 godina otišla u Njujork, radeći tri godine kao dadilja, što će joj kasnije poslužiti kao tematsko polazište za roman Lusi. Uskoro je dobila stipendiju za Frankonija koledž u Nju Hempširu, ali se nakon godinu dana vratila u Njujork, shvativši da je „prestara da bude student”, te se zaposlila kao novinar u jednom časopisu za mlade i promenila ime u Džamejka Kinkejd. Taj simbolični gest omogućio joj je, kako sama ističe, da uradi neke stvari koje, kao osoba od pre, nije bila u stanju, jer je na plećima nosila preveliko breme.
Ratosiljavši se „tereta” prošlosti, počela je da piše. Tada je svojim člancima za Vilidž Vojs i Anženu privukla pažnju čuvenog urednika Njujorkera Vilijama Šona, koji je zaposlio u ovom prestižnom časopisu i ohrabrio da počne ozbiljnije da se bavi literarnim stvaralaštvom. Upravo će na stranicama Njujorkera 1978. godine svetlo dana ugledati „Devojčica”, prva u nizu poetskih proza iz kojih će kasnije nastati zbirka Na dnu reke (1983). Posle toga slede romani: Eni Džon (1983), Mestašce (1988), Lusi (1990), Autobiografija moje majke (1996), Moj brat (1997), Gospodin Poter (2002), koji su samo potvrdili mišljenje kritike da je Džamejka Kinkejd danas verovatno najznačajnija anglofona spisateljica poreklom sa Kariba, dok se njeno pismo, koje nije ni potpuno feminističko, niti afrocentrično, doživljava kao jedinstveno u mnogoglasju moderne karipske, odnosno američke književnosti. Trenutno živi u Vermontu i predaje kreativno pisanje na univerzitetu Harvard.