01.01.00
Politika
14.11.2001.
PRIPOVEDANJE IZ DUŠE
Mapa srpske Dalmacije
"Najlepše pripovetke" Jovana Radulovića, u izboru Dušana Ivanića, objavila beogradska "Prosveta"
Jovan Radulović: Snaga literature
Istorija i litertura prožimaju se nekad vidljivije, nekad sasvim skriveno od pogleda svih nas. Ali, vreme je ono koje nam ukazuje na to dvojstvo: primećujemo ga upravo u čitanju određenih knjiga u različitim vremenskim razmacima, kada i različito doživljavamo umetničko delo. Tako je u našoj literaturi specifičan slučaj pisca Jovana Radulovića, rasnog pripovedača sa dušom, kako je juče na predstavljanju knjige "Najlepše priče" Jovana Radulovića rekao Milisav Savić, direktor i glavni urednik beogradske "Prosvete".
U sve popularnijoj i traženijoj biblioteci "Naj..". ovog izdavača, pripovetke Jovana Radulovića, koje je za ovu priliku priredio i izabrao Dušan Ivanić, zauzimaju posebno mesto. Reč je o piscu koji je svojim talentom i literarnom snagom postao u srpskoj savremenoj književnosti najbolji tumač života i junaka srpske Dalmacije. Radulović nam je, rekao je Savić, otkrio tabu-teme, otvorio pitanja koja su ostala zakopana u jamama posle Drugog svetskog rata u tim krajevima, pred naše oči i pred našu savest izneo nevine srpske žrtve ustaškog terora. Sada, u novim uslovima, u novoj istoriji, Jovan Radulović je ostao pisac bez zavičaja, bez svojih junaka; srpska sela iz njegove proze, rekao je Milisav Savić, ili su spaljena ili su napuštena. Možda je u njima ostao neki starac, neka stara žena; mapa srpske Dalmacije stala je, pak, neizbrisiva samo u Radulovićevim pripovetkama, i u tome je snaga njegove literature.
Za Dušana Ivanića, Jovan Radulović je iz starog tematskog kruga prešao u novi, urbani, beogradski. Promena je dobrodošla i sjajno je obavljena, jer je u tom menjanju pisac pronašao novi model organizacije teksta. Za knjigu "Najlepših priča" Jovana Radulovića, Dušan Ivanić je načinio dosta strog izbor: u nju su ušle pripovetke "Tronjak", "Golubnjača", "Dalje od oltara", "Linea Grimani", "Igra lažnog Aljoše", "Uz špansko vino" i "Maksim Gorki s Dinare". U njima, smatra priređivač, ta se smena tematike ogleda na najbolji način.
Na jučerašnjem predstavljanju knjige u "Prosveti", Jovan Radulović je, govoreći o svojim počecima u srpskoj književnosti, rekao da se uvek držao, a to čini i danas, reči Vladana Desnice. A to je da se strašno čuva da bude pomodan pisac jer, kako je Desnica govorio, "ako ste danas pomodan, ne gine vam da sutra budete staromodan pisac".
A. CVIJIĆ
01.01.00
Večernje novosti
14.11.2001.
NAJLEPSE PRICE JOVANA RADULOVICA, U IZDANJU "PROSVETE"
PRIPOVEDAC DALMACIJE
U poznatoj "Prosvetinoj" ediciji "Naj" istaknutim srpskim pripovedacima i pesnicima sada se pridruzio i Jovan Radulovic sa "Najlepsim pripovetkama". Govoreci o ovom izdanju dr Milisav Savic, direktor ove kuce, rekao je da je Radulovic, nastavljajuci da pise o ljudima podneblja Srpske Dalmacije, poput Sime Matavulja i Vladana Desnice, stvorio veliko knjizevno delo koje razotkriva istine o zlocinima. Nazalost, imam utisak da je on sada ostao i bez zavicaja, bez svojih junaka, ali sa duhovima i porusenim kucama, kazao je Savic.
Nadovezujuci se na ovu misao dr Dusan Ivanic, sastavljac ove antologije, je rekao da je Radulovic, poput Matavulja koji je takodje pisao price iz beogradskog zivota, svoj knjizevni opus nastavio sa novim junacima iz urbane sredine. "Ako je rani Radulovic citaoce privlacio pricama u mozaickom poretku koji ima unutrasnje tezisnice, danas je on glavnu liniju radnje svojih prica usredsredio u sam centar zbivanja", rekao je Ivanic. A sam pisac, je dodao da su mu Matavulj i Desnica postali uzor tek kada se afirmisao kao knjizevnik.
D. S.
01.01.00
Politika
19.12.2002.
Enciklopedija duše
Ovogodišnje priznanje pripalo Jovanu Raduloviću. - Raskošan književni jezik
Jedna od najlepših novogodišnjih čestitki književniku Jovanu Raduloviću je upućena juče u Grafičkom ateljeu "Dereta", kada mu je uručena "Deretina" nagrada za knjigu godine.
Ovo važno književno priznanje je od 1991. godine, kada je i ustanovljeno, dodeljeno najeminentnijim domaćim stvaraocima, poput Borislava Pekića, Vide Ognjenović, Danice Diković-Ćurguz, Milovana Vitezovića, Svetislava Basare, Milorada Pavića, Dragana Lakićevića...
Osvrćući se na celokupan književni opus Jovana Radulovića, Dragan Mojović je istakao da je spisateljsko umeće ovaj prozni stvaralac usavršavao upoznavanjem dela svetskih pisaca, ali i jedinstvenom sposobnošću i istančanim senzibilitetom za tragične životne sudbine naroda sa Dinare.
- Dajući mnoštvo podataka o geografskom prostoru Kninske krajine, ali i o životu naroda iz tog kraja, njihovih običaja, morala, verovanja, Jovan Radulović približava psihologiju jednog naroda koji je "prst sudbine" rasejao po celoj vaseljeni - istakao je Mojović i dodao da će stvaralaštvo Jovana Radulovića istoričarima poslužiti kao svojevrsna enciklopedija duše Dinaraca.
Prema oceni Dragana Lakićevića, Radulovićeve knjige sežu duboko u prošlost, istovremeno dodirujući samu suštinu savremenosti. Raskošan književni jezik, bogatstvo i koloritnost opisivanja ljudskih sudbina daju autentičan pečat proznim ostvarenjima Jovana Radulovića, svrstavajući ga u red klasika savremene srpske književnosti.
Srdačne čestitke, povelju izdavačke kuće "Dereta" i novčani iznos Jovanu Raduloviću je uručila Dijana Dereta. Đorđe Momirović je u ima modne kuće "Mona" dobitniku darivao takođe novčanu nagradu, kao i "Eunet".
Zahvaljujući na čestitkama i poklonima, ovogodišnji laureat "Deretine" nagrade je istakao da su takvi događaji najlepši trenuci u životu svakog pisca, ali koje uspeju da dožive samo najsrećniji.
Z. K.
Blic
19.12.2002.
Jovan Radulović: Onaj delić sveta koji sam rođenjem dobio - meni je uzet, ali mi ga niko ne može oduzeti u mojoj literaturi. Uskoro, 26. decembra, biće tačno 20 godina kako je u Beogradu izvedena prva predstava ?Golubnjače?
Možemo da izgubimo sve osim jezika
Pisac Jovan Radulović je ovogodišnji dobitnik nagrade ?Deretina knjiga godine? koja mu je uručena 18. decembra. Nagrada je dodeljena za zbirku pripovedaka ?Stare i nove priče? objavljenu u u oviru ?Izabranih dela Jovana Radulovića?. Da podsetimo, Radulović je autor romana ?Braća po materi? i ?Prošao život?, zbirki pripovedaka ?Golubnjača? (napisao i čuvenu dramu istog naslova), zbirki priča ?Ilinštak?, ?Dalje od oltara?, ?U Islamu Grčkom? i ?Idealan plac?, eseja ?Po srpskoj Dalmaciji?, dobitnik je mnogih nagrada. O ovoj, koju dodeljuje njegov izdavač, Jovan Radulović za ?Blic? kaže:
?Svaka nagrada piscu znači, jer je ona ne samo priznanje i potvrda da ste nešto dobro uradili, već skreće pažnju i na delo. Nagrada izdavača mi je posebno draga jer kao pisac osećam da me cene, da računaju na mene, da će brinuti o mojim knjigama. To piscu daje određenu vrstu sigurnosti, jer on, tražeći izdavača, celog života traži ono što želi i u kući - dobru porodicu. Nadam se da će moje i ?Deretino? međusobno poštovanje i uvažavanje, pa i ljubav potrajati.?
Vaše stare priče su strogo lokalizovane, smeštene u vaš zavičaj, istorijski i etnografski određene, ?otete od života?. U novijim pričama toga nema. Koji ćete put pratiti ubuduće?
- Verovatno i jedan i drugi. Pisac ima pravo da se menja - u svoju korist ili na svoju štetu. Pred njim su izazovi. Neki pisci se menjaju od knjige do knjige, a neko tamo gde je pronašao grumičak zlata čeprka stalno, u nadi da će ga ponovo naći.
Ja sam rođenjem dobio jedan delić ovoga sveta - to je kraj između Krke i Cetine, pod Dinarom, u zaleđu Jadranskog mora i ja o njemu pišem onako kako osećam i po meri svoga talenta. Kroz taj delić sveta ja prelamam sudbine svojih junaka, pa i sudbinu celog sveta. Bez obzira gde i o čemu pisao (kao u novim pričama o Beogradu i Zagrebu), svaki praizvor tim rečenicama je tamo, u kraju za koji sam rođenjem vezan.
To je onaj jug Amerike koji je imao Fokner, onaj Dablin koji je imao Džojs i Prag o kojem je pisao Kafka. Mene prati izraz da sam pisac Dalmacije, Dalmatinske Zagore - to i nije tako loše.
Da li biste taj prostor mogli da stavite u današnje vreme?
- Ja sam tamo poslednji put bio pre sedam, osam godina. U jednom novom tekstu, za seriju koja će možda uskoro početi da se snima, jednog junaka sam odveo u taj kraj i na osnovu svedočenja, dokumenata, pretpostavki, novinskih tekstova (i srpskih i hrvatskih) i uz pomoć mašte zaokružio priču.
Šta mislite, kako bi ?Golubnjača? bila prihvaćena danas? Da li je ona deo i ovog vremena?
- Uskoro, 26. decembra, biće tačno 20 godina kako je izvedena prva predstava ?Golubnjače? u Beogradu, u SKC-u, pošto smo posle samo 12 izvedbi prognani iz Novog Sada. Kasnije je igrana u Kragujevačkom i Prištinskom pozorištu.
Naravno da se kao autor nadam da će se s vremena na vreme igrati. Samo je treba prepustiti nekom novom rediteljskom senzibilitetu, novim okolnostima. Problemi kojima se ona bavi - problem odrastanja, sukoba sa starijima, mržnja, problem nasleđa, nošenja istorijske mržnje, krivice, preispitivanja - ukazuju da bi ona i danas mogla se igra i da bude gledana.
Da li će ?jamu bezdanku? ponovo naseliti golubovi?
- Kada bih odgovorio potvrdno, to bi značilo prihvatanje utopijskog pogleda na svet. Ja to mogu želeti, mogu se i nadati, ali ne mogu reći da će tako i biti. Golubnjača će biti, na svim prostorima u svetu ih i ima. Vek koji je pred nama neće baš biti mnogo bolji i milostiviji prema čoveku nego što je to bio onaj u kome sam napisao dramu.
Krajina je nestala sa geografske karte srpskog naroda. Kakva je sudbina književnosti toga područja? Gde ona sada živi?
- Taj prostor, koji je u jednom trenutku bio izdvojen i politički, doneo je nov kvalitet srpskoj književnosti i prednjačio i po temama koje je pružao i po imenima pisaca koji odatle potiču, prednjačio je i u književnim pogledima. Ali, književost jednog naroda i jednog jezika ne može se određivati i vezati za neki uzan geografski prostor. Ne treba pisce ?sabijati?, treba probijati granice.
U eri interneta i veoma lakog primanja informacija nije ni važno gde će pisac živeti. Da li će se danas dobar srpski roman napisati u Kanadi, Zagrebu ili Beogradu nije važno. Važno je da se u njemu prepoznaje duh ili stanje svesti jednog naroda, da je roman dobar i da služi na čast ovoj književnosti.
Iza svega ostaje književnost. Mi možemo da izgubimo geografske prostore, ali ne gubimo jezik, pa se ti prostori sele u literaturu. Onaj delić sveta koji sam rođenjem dobio - meni je uzet, ali mi ga niko ne može oduzeti u mojoj literaturi.
Katarina Blagojević
