Pesme za žive i mrtve

Izdavač: L.O.M.

Obnovljeno izdanje sabranih pesama Milene Marković pod novim nazivom Pesme za žive i mrtve, koji deli sa Mileninom poslednjom zasebnom zbirkom.
Pas koji je pojo sunce ; Istina ima teranje ; Crna kašika ; Ptičje oko na tarabi ; Pre nego što sve počne da se vrti ; Pesme za žive i mrtve

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Domaća poezija
Ostali naslovi iz oblasti: Poezija

2. izdanje, 2018; Broširani povez; latinica; 19 cm; 113 str.; 978-86-7958-083-2;

NIMALO NAIVNA POEZIJA

Milena Marković: Pesme za žive i mrtve

Emitovano u Metropolis, 5. jun 2014.
Pesme Milene Marković slove za jedne od najčitanijih na ovim prostorima, a ona sama za kultnu autorku, bez obzira da li se ostvaruje kao dramski pisac ili pesnikinja. Tako je i nova zbirka poezije, Pesme za žive i mrtve, dočekana sa velikim očekivanjima. Ali, šta je tako zavodljivo u njenim pesmama?
U saglasju sa svojim dramskim opusom, Milena Marković piše narativnu poeziju koja uglavnom garantuje i recepcijsku prohodnost. Medjutim, ono što u njenim delima zapravo najprivlačnije je okrenutost običnim, prosečnim čovekom koji, postavljen u sam centar, postaje mera svega. Time njena poezija pruža višestruke mogućnosti poistovećivanja i katarze.
Počevši od najranijih ostvarenja, Milena Marković preispitivanje sveta iz vizure pojedinca širi lepezasto ka različitim sferama bivstvovanja, ali uvek sa iskustvom ličnog, prošlog i već proživljenog. U poslednjoj zbirci, Pesme za žive i mrtve, retrospekcija je još upečatljivija nego u prethodnim ostvarenjima. Period mladosti i sazrevanja se sagledava kao vreme u kome su svi putevi otvoreni i mogući. Kako godine prolaze, procenat mogućnosti i razočaranja postaje obrnuto proporcionalan, a vizura srednjih godina doprinosi da se i prošlost i sadašnjost sagledavaju bez nostalgije, sa dozom melanholije koja povremeno prerasta u tragičnost spoznaje da su izbori načinjeni, da sa njima valja živeti, a da je prolaznost ono što će izbristati sve dobre i sve loše odluke podjednako.
Život se ukazuje kao dat u svoj strahoti i lepoti istovremeno čak i kada je otišao u pogrešnom smeru ili se okončao iznenada, a da se nije ni ostvario. Stoga su pesme posvećene i živima i mrtvima podjednako kao što se u naslovu zbirke apostrofira. Ono što isprva deluje kao banalnost, kada se u pesmama Milene Marković transponuje, poprima razmere tragičnog i zadivljujućeg u isti mah. Čovek je raspet izmedju nagona i nesvesnog, velikih snova i nadanja. Greške i spontano delanje se svete jače no što je zasluženo, a jedinka je žrtva svojih htenja i impulsa baš kao u grčkoj tragediji. Ipak, u pesničkom subjektu Milene Marković nema mesta kajanju, stidu ili optuživanju. Smenjuju se naturalistički ogoljene scene sa melanholijom, dozu privatnosti i intime prati ispovedni ton. Prividna naivnost ispovedanja koju prati i utisak autentičnosti delimično je posledica poetičke odluke – pevanja „na narodnu“, a delimično posledica odbijanja da se znanjem trguje i u pesmi kalkuliše.
Pesnički impuls, dakle, jeste inicijalna kapisla i konačni oblik poezije Milene Marković, ali ona nije lišena ni poetičkih opredeljenja koja imaju uporišta u književnoj tradiciji kao već pomenuti narodno stvaralaštvo i antička drama. Obračun sa lažnim moralom, kao i žargonski jezički izraz već je prepoznat kao rableovski, uz prisustvo ljudske telesnosti i sklonost eksperimentisanju tzv. niskim stilovima. Jezička uronjenost u fiziološko prati i tematska fascinacija bilo običnim, bilo ljudima sa margine i društvenog dna kroz čije sudbine se otkriva univerzalno ljudsko - i patnja i nada. Ovo tematsko opredeljnje potom prati i proživljenost sopstvenih poetika kao što su Selin ili Bukovski svojim delom pokazali da je moguće.
Rizično je u književnosti i veoma zahtevno pisati „proživljenu“ poeziju i ostvariti pravu meru izmedju pisanja „srcem i krvlju“ i teorijske znanja. Milena Marković je uspela da kao malo ko od naših pisaca prevazidje brojne zamke u koje mogu voditi poetički uzori, ali i zamke autobiografizma i dokumentarizma stvarajući iz zbirke u zbirku jedno u potpunosti autentično delo koje baratajući jakim emocijama i arhetipskom istnitošću katarzično delujući na čitaoce .

Jasmina Vrbavac

Pesme za žive i mrtve

rasprodato

NIMALO NAIVNA POEZIJA