Goran Skrobonja rođen je 1962. godine u Beogradu.Objavio roman Nakot (1993), kao i Od šapata do vriska, priče strave i fantastike (1996), Šilom u čelo, priče fantastike i strave (2000). Autor je i Bleferskog vodiča za horor (1995) i koautor dela La Rue - grafički roman (2000 - nagrada BEDECOUVERT za najbolji debitantski strip-album, 2000).Zastupljen je u Antologiji nove srpske fantastike. Priredio nekolikoantologija horor, odnosno SF književnosti. Prevodio Stivena Kinga, Dena Simonsa, Ijana Mekdonalda i mnoge druge autore.
02.03.15 Dnevnik - Novine i časopisi
Poklade i druge priče
Goran Skrobonja (1962) zapaženi je prozaista srednje generacije poznat i kao vrsni prevodilac, odnosno kao strip scenarista, urednik, antologičar i izdavač. Najširoj čitalačkoj publici znan je kao autor romana „Čovek koji je ubio Teslu“ (2010) i „Sva Teslina deca“ (2013), koji su, pored velike čitanosti, uprkos žanrovskoj pripadnosti, bili u najužem izboru za prestižne literarne nagrade što je svakako nemali pomak u krutim kritičarsko-akademističkim okvirima koji razmeravaju tekuću literarnu produkciju. Romani pripadaju alternativno-istorijskom „Teslaverzumu“ u kome je prva polovina 20. veka različita od one koju znamo jer, zahvaljući Teslinom povratku u Srbiju i njegovim pronalascima, događaji kreću sasvim drugačijim smerom, naravno ne bez trzavica i kriza.
Pomenuti romani samo su deo Skrobonjinog opusa koji broji još i debitantski roman „Nakot“ (1989, 1993, 2011), fantastičnu horor priču o budućem Balkanskom ratu i dolasku nove vrste koja smenju ljude (roman se u vreme pisanja dešavao u budućnosti koja se, u međuvremenu, delom ostvarila pa je, sada, prešao u podžanr alternativnih istorija) odnosno tri zbirke priča „Od šapata do vriska - priče strave i fantastike“ (1996), „Šilom u čelo - priče fantastike i strave“ (2000), i „Tihi gradovi - priče“ (2007). Skrobonjina literarna interesovanja kreću se u okriljima horora, naučne odnosno epske fantastike, u prostorima koji obuhvataju čitav zemaljski (i svemirski) šar odnosno vremena prošla, sadašnja i buduća. Intrigantni zapleti, uverljivost i nadahnutost pripovedanja, sposobnost dočaravanja „lokalnog štimunga“, te suvereno kontrolisanje tenzija i emocija odlika su ovog po svemu zanimljivog autora.
„Poklade i druge priče“ (Paladin, Beograd 2014) čini sedam proza, u rasponu od kratke priče do novele, nastalih od 2008. do 2014. godine, uglavnom na podsticaj i za potrebe tematskih antologija koje je Skrobonja objavljivao, podstičući autore da pišu priče u ovom vremenu kojim caruje roman. Dve proze, priča „Ašurova noć“ i novela „Projekat: Sunce ili Anka, ubica vampira“ nadovezuju se na „Teslaverzum“ šireći ga i dograđujući, odnosno dokazujući da ova vizija i nadalje ostaje Skrobonjino literarno težište. Priče su bogate egzotičnim detaljima koji spajaju i dele stvarnu i izmaštanu istoriju te zrače upečatljivom atmosferom kao i brzom akcijom. Živopisna priča „Hrid“je bliska prethodnima jer je njen junak Nikola Tesla, ovog puta kao elektronski konstrukt, koga vlastodršci daleke budućnosti bude da izvuku tajne njegovih pronalazaka. U budućnosti se dešava i naslovna priča „Poklade“ koja prepliće stare i buduće mitove sa bizarnim društvenim ustrojstvima nastalim na temeljima sveopšte kataklizme. Pošast apokalipse izazvane mutiranim virusima pozornica je i priče „Marta“ fokusirane na sudbinu onih koji su, pošto su imuni na bolest, predmet besomučnih eksperimenata. Eksperiment ali komercijalni, rialiti šou „Do poslednjeg“ u istoimenoj priči, kreće po zlu pa se takmičari, da bi preživeli, suočavaju sa surovim izborima. Priča „Prekrasna kada svane zora“ melanholično je, toplim tonovima obojeno prisećanje na bezbrižnu prošlost posmatranu iz pozicije tehnologizovane budućnosti.
I ovom zbirkom Skrobonja potvrđuje svoju zanatsku umešnost, nepogrešivi „osećaj“ za kratku prozu, za detalj i celinu, odnosno zavodljivost svojih vizija i zamisli koje plene pažnju čitalaca što ga, sveukupno, čini jednim od ponajboljih ovdašnjih savremenih prozaista.
Ilija Bakić