Teri Pračet (1948–2015) počeo je da radi kao novinar jednog dana 1965. godine i svoj prvi leš ugledao već posle tri sata, što je u to vreme bilo iskustvo koje je zaista nešto značilo. Pošto se oprobao u gotovo svakom poslu koji postoji u provincijskom novinarstvu, osim, naravno, praćenja fudbalskih utakmica subotom, prešao je u Central Electricity Generating Board i postao predstavnik za javnost četiri nuklearne elektrane.Sve ovo se završilo 1987, kada je postalo očigledno da je pisanje romana o Disksvetu mnogo zabavnije od pravog posla. Od tada je broj napisanih knjiga postao dvocifren, a svaka naredna ima rezervisano mesto na top-listi bestselera. Pisao je knjige i za mlađe čitaoce. Povremeno su ga optuživali da se bavi književnošću. Govorio je da je pisanje najveća zabava koju čovek može sebi da priušti.
- odlomak -
Gledajte?
Ovo je svemir. Ponekad ga zovu konacna granica.
(Jedino što naravno, ne može postojati konacna granica, zato što ne bi postojalo ništa prema cemu bi to bila granica, ali što se granica tice, moglo bi se reci da je vrlo pretposlednja?)
A naspram tapiserije zvezda visi jedna maglina, ogromna i crna, u kojoj jedno divovsko crveno oko svetluca kao ludilo bogova?
A onda se vidi da je svetlucanje zapravo odblesak u divovskom oku i zamracuje ga treptaj kapka i tama pokrece peraje i Veliki A"Tuin, zvezdana kornjaca, pliva napred kroz ništavilo.
Na njegovim ledima, cetiri ogromna slona. Na njihovim ramenima, opasanim vodom, blistajuci pod svojim sicušnim orbitirajucem suncem, velicanstveno se okrecuci oko planina svog sledenog Središta, leži Disksvet, svet i ogledalo svetova.
Skoro nestvaran.
Stvarnost nije digitalna, sa stanjima ukljuceno-iskljuceno, vec je analogna. Nekako postepena. Drugim recima, stvarnost je svojstvo koju stvari poseduju na isti nacin kao što poseduju recimo, težinu. Neki su ljudi stvarniji od drugih, na primer. Procenjeno je da postoji samo oko pet stotina stvarnih ljudi na ma kojoj planeti, što je razlog zašto sve vreme srecu jedni druge.
Disksvet je nestvaran koliko je to moguce, a da pritom ostane taman dovoljno stvaran da bi postojao.
I taman dovoljno stvaran da bi bio u ozbiljnoj nevolji.
01.01.00
Vecernje novosti
25.01.2001.
Novi roman Terija Praceta "Pokretne slike"
Smesne filmadzije
IZ PERA najtiraznijeg britanskog pisca danasnjice, Terija Praceta (1948), u nase knjizare stigao je u izdanju "Lagune" roman "Pokretne slike", cija je tema filmska industrija.
Stanovnici Pracetovog izmisljenog, a veoma duhovitog Disksveta, suocivsi se sa otkricem filma, pokusavaju da zauzmu sto bolje pozicije u ovoj novoj industriji. Otvaraju se, do tada nepoznata radna mesta, a trolovi i patuljci, tradicionalni neprijatelji, postaju saradnici na zajednickim projektima. Zivotinje koje se zadese na zacaranom holivudskom zemljistu, pocinju da govore i da se medjusobno druze, cudeci se sta ih je to snaslo. Kao i u ostalim Pracetovim romanima, i u ovom ce doci do spektakularnog vrhunca cije scene pokazuju nenadmasnu mastu ovog pisca i sposobnost da na sjajan nacin podvrgne parodiji temu kojom se bavi. Pritom, verni citaoci ovog autora bice prijatno iznenadjeni i citavim spektrom novih i veoma originalnih likova.
Knjigu je preveo Dejan Papic, inace vlasnik "Lagune".
