Posle imperije

15.04.07 Danas

Posle imperije (esej o raspadu američkog sistema), Emanuel Tod
Paideia, 2006.
preveo Ivan Šepić

Na samom početku ovog dela, Tod kaže: "Bili smo naviknuti da u Sjedinjenim Državama vidimo rešenje, a one sve više počinju da predstavljaju problem za svet. Garanti političke slobode i ekonomskog poretka tokom poslednjih pola veka, danas su sve više faktor međunarodne nestabilnosti, održavajući, tamo gde to mogu, nesigurnost i sukob". Proučavajući političku i socijalnu mapu sveta, analizirajući razvoj Evrope, ali i ostatka sveta, Tod tvrdi da svet koji se danas stvara više neće biti imperija pod kontrolom samo jedne sile, već jedan složen sistem u kojem će biti uspostavljena međusobna ravnoteža između skupa nacija ili metanacija ekvivalentnih nivoa, iako one neće biti, bukvalno rečeno, jednake. Tod u ovom delu pretpostavlja da svet nastao iz propasti sovjetske imperije i demokratizacije američkog sistema neće biti jednoobrazno demokratski i liberalan, kako je to u svom snu video Fukujama. Međutim, on se, po Emanuelu Todu, ipak ni na koji način više ne može vratiti totalitarizmu nacističkog, fašističkog ili komunističkog tipa. Osnovni Todovi postulati su da američke imperije više neće biti, jer je svet suviše veliki, raznolik i dinamičan da bi prihvatio dominaciju samo jedne sile. U ovom delu autor otkiva jednu daleko realističniju sliku velike nacije čija je moć bila nesporna, ali čije se relativno opadanje čini ireverzibilnim. Naime, Tod tvrdi da su SAD bile neophodne za ravnotežu u svetu, a danas nisu u stanju da održe ni svoj standard bez pomoći sveta. Svojim teatralnim vojnim aktivizmom usmerenim prema beznačajnim državama, Amerika nastoji da prikrije svoje povlačenje, tvrdi Tod i zaključuje da kako više nije u stanju da kontroliše one važne ekonomske i strateške aktere - Evropu i Rusiju, Kinu i Japan- Amerika će izgubiti poslednju partiju za prevlast nad svetom i postati samo velika sila, pored drugih velikih sila. Emanuel Tod objavio je brojne knjige, među kojima ističemo "Konačan pad", delo koje je još od 1976. najavljivalo "pad sovjetske sfere", kao i "Ekonomsku iluziju", koja predstavlja esej o stagnaciji razvijenih društava.


Sabrana dela, Huan Rulfo
Alef, Gradac 2006.
preveli Radoje Tatić i Gordana Ćirjanić

Sabrana dela objavljena u jednoj knjizi sačinjavaju roman "Pedro Paramo" i zbirka priča "Dolina u plamenu". O romanu "Pedro Paramo", Borhes piše: "Ovo je jedan od najboljih romana hispanske književnosti, ali i svekolike književnosti". Sećajući se prvog čitanja "Pedra Parama", Markes ističe: "Te noći nisam mogao da zaspim dok ne pročitam knjigu po drugi put zaredom; od one strahovite noći kada sam pročitao Kafkin "Preobražaj", nikad nisam bio tako potresen." Huan Rulfo je meksički pisac, a njegova rečenica je snažna, kratka i jedra. Ušao je u literaturu je kao pripovedač i ostao veliki majstor pripovetke. Počeo je da piše relativno kasno, početkom pedesetih godina 20. veka. Rođen je 1918. godine i teme njegovog romana i pripovedaka su Meksiko i život njegovih stanovnika. Rulfo je jedan od najboljih poznavalaca meksičkog sela, pošto je službovao po čitavom Meksiku i zalazio u njegove najudaljenije krajeve. I "Pedro Palamo" i "Dolina u plamenu" dokazuju koliko je duboko Rulfo poznavao i Meksiko i njegovu kolektivnu svest, kao i njegove žitelje i njihove sukobe. Proza ovog pisca jedinstvena je. Jedinstvenom je, po rečima Fuentesa, čine i "sokovi smrti", koje ona poseduje.


Poljupci i priče, Pol Maldun
KOV, 2006.
preveli Dušica Marinkov Jovanović i Predrag Šaponja

Pol Maldun (1951) je irski pesnik, koji je objavio prvu knjigu pesama "Promena vremena" 1973. godine. Posle toga, sledilo je još desetak zbirki, a zatim niz najuglednijih književnih nagrada: "Eliot", "Irish Times", "Pulicerova nagrada za poeziju", "Šekspirova nagrada". The Times Literary Supplement proglasio ga je za najznačajnijeg pesnika engleskog jezika posle Drugog svetskog rata. Maldun je i 14. dobitnik Evropske nagrade za poeziju koju dodeljuje KOV. Peva ironično, prkosno, ritmično, gorko, rekli bismo na irski način i to je ono po čemu se Maldunova poezija razlikuje od poezije drugih pesnika njegove generacije. Bez obzira da li peva inspirisan Rilkeom ili poeziju gradi od sećanja na jedan nezaboravan susret sa Brodskim, ili su to lapidarni, nabijeni, reski stihovi o ljubavi, Pol Maldun uspeva da spoji realno i nadrealno, moderno i tradicionalno, kao i da pronađe epsko u lirskom i lirsko u epici. Maldunova poezija opora je i plahovita, u njoj se smenjuju skokovitost melodije i igre rečima, sa tišinom koja, data u četvrt-tonovima, čini da iza svake pesme stoji reč-odgonetka. Ponekad se iza Maldunove pesme krije reč patnja ili raj ili Eros. No, najčešće su njegove pesme - preludijumi o slobodi. Sanja Domazet


Ljubav malim slovima, Fransesk Miraljes
Evro-Giunti, 2006.
prevela Jasmina Nikolić

Evo nežnog, pikarskog i vedrog romana o ljubavi i prijateljstvu, koji progovara i o malim tajnama sreće, ali i o tajnama svakodnevice koja se junaku ovog dela tako često čini neodgonetljivom. On za sebe kaže da je " jedan od onih koji stvar hoće da poprave kad je prekasno". "Ljubav malim slovima" počinje prvim danom Nove godine, koju glavni junak čeka - sam. On je Samuel de Huan, četrdesetogodišnji profesor nemačke književnosti, usamljenik koji pati od stalnog straha od smrti, i sa tim i bezbrojnim drugim strahovima ulazi i u godinu koja se upravo otvara pred njim. No, jedan ulični mačor, Mišima, čini da Huanov hermetični svet počinje da se menja i otvara ka onome čega se Huan najviše i pribojavao - ljubavi. "Ljubav malim slovima", najkraće rečeno, predstavlja nežnu lekciju iz ljubavi i čovečnosti, predmeta iz kojih čovečanstvo tako često i uporno pada na ispitu.


Sanja Domazet