Poslednji Romanovi : put patnje : Ljubinka Milinčić

Poslednji Romanovi

put patnje

Izdavač: Russika

Poslednji dan života Romanovih, poslednje imperatorske dinastije koja je vladala Rusijom od 1613. do 1917, počeo je jutarnjim čajem u 9 sati, a u isto vreme došao je i komandant Jurovski koji je obilazio sobe i proveravao da li su svi uhapšeni tu. Bilo je to 16. jula 1918.
Za šetnju im je tog dana određeno sat vremena. U sedam uveče je Jurovski dobio telegram u kome se u šiframa naređuje streljanje.
Mnogi će kasnije govoriti da je telegram poslao Lenjin, ali prema rečima Ljubinke Milinčić, autorke knjige „Poslednji Romanovi, put patnje” (predstavljanje knjige je u petak u 19 časova u Ruskom domu), ne postoji papir koji to potvrđuje.

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Romanov , Rusija
Ostali naslovi iz oblasti: Memoari, biografije, dnevnici, pisma

2013; Broširani povez; ćirilica; 21 cm; 175 str.; 978-86-86201-15-7;

Poslednje putovanje Romanovih

Poslednji Romanovi - Ljubinka Milinčić

TRAGIČNA sudbina carske porodice Romanov zapečaćena je 17. jula 1918. godine kada su car Nikolaj II i carica Aleksandra sa petoro dece i četvoro slugu streljani u podrumu Ipatjevskog doma. Ovo je zvanično prihvaćena verzija, ali je broj onih nezvaničnih mnogo veći.

- Nemoguće je staviti tačku na priču o sudbini poslednjih Romanovih. Čim se učini da su sve tajne otkrivene, pojavi se novi svedok ili nova činjenica. Umesto da se smanji njihov broj, verzije se množe - objašnjava novinar i prevodilac Ljubinka Milinčić, autorka knjige "Poslednji Romanovi, put patnje", objavljene nedavno u izdanju "Rusike".

Napisana je u maniru putopisno-dokumentarne proze i posledica je višemesečnih istraživanja. Milinčićeva se, kaže, na kraju opredelila za verziju koja joj se učinila najverovatnijom, a po kojoj car Nikolaj II Romanov nije bio takav tiranin kakvim ga poznaje savremeni svet.

- Ne treba zaboraviti da je poslednjih godina vladavine vođena velika kampanja protiv cara - napominje Milinčićeva.

Od ličnih dragocenosti carske porodice nije mnogo ostalo, jer su ih boljševici, odmah posle streljanja, razgrabili i podelili svojim ženama i ljubavnicama. Ostale su igračke carske dece, poređane u vitrinama. Mali carević Aleksej, oboleo od hemofilije, nije smeo da se povredi, pa su one stajale iza stakla, zaključane.

Streljanje carske porodice u kući Ipatjeva, u kojoj su proveli poslednje dane, prate razne verzije, istinita i lažna svedočenja "učesnika". To je do današnjeg dana ostala noć o kojoj se sudi samo po glasinama i legendama. Posle brojnih istraživanja, autorka knjige priklonila se "najlogičnijoj i najverovatnijoj verziji".

- Komandant Jurovski probudio je carsku porodicu u dva sata noću i naredio im da se obuku i okupe u suterenu, a potom ih postrojio pored zida, uz objašnjenje da namerava da ih fotografiše jer "u Moskvi ne veruju da ste živi" - piše Ljubinka Milinčić i objašnjava da niko nije posumnjao jer je Jurovski bio poznat kao fotograf. - Većina islednika veruje da zaista postoje te poslednje fotografije, ali se i dalje čuvaju kao najveća državna tajna.

Sudbonosna noć u podrumu Ipatjevskog doma počela je nekoliko minuta kasnije, kada su ušli egzekutori. Ubistvo 11 ljudi u maloj sobi pretvorilo se u krvavi pir tokom koga su, slažu se istoričari, ispaljene stotine metaka. Mnogi od njih odbili su se od tela princeza, jer su, kako se kasnije saznalo, ispod odeće nosile korsete u koje su bili ušiveni dragulji. Ono što nisu uspeli mecima, vojnici su dovršili bajonetima, a potom njihova tela preneli u obližnju Ganjinu jamu. Prvi tragovi spaljivanja tela i rasute dragocenosti pronađene su u drugoj jami, nedaleko od Ganjine. Tužna sudbina carske porodice ovekovečena je i u izveštaju prvih islednika, predstavnika "belih", koji su zauzeli Jekaterinburg:

- Nagoreli krst od smaragda, perle od topaza, vojnička kopča, očigledno dečja, staklo od naočara, dugmad, kopče, krupni brilijant. Sve to razbacano oko bezimene jame sa ivicama oštećenim od eksplozije, pune vode po kojoj plivaju grane. Sva poljana ugažena konjskim kopitama, a u blizini, na dva mesta, tragovi lomača. Na jednoj od njih vide se izgorele ljudske kosti koje se, kad se dodirnu, rasipaju u prah.

Ganjina jama je, međutim, bila samo privremeno boravište, jer su tela, u strahu od dolaska "bele armije", zakopana malo dalje u šahtama u Porosjonkovom logu.

- Opšteprihvaćena verzija je da su dva tela spalili, a ostale položili u zajedničku gorbnicu, nabacali zemlju, odozgo poređali železničke pragove i nekoliko puta kamionom prešli preko grobnice - autorka objašnjava da se tako, prema dokumentima koji se čuvaju u Arhivu Rusije, odigrao završni čin drame Romanovih.

RASPUĆIN

Ime Grigorija Raspućina neizostavno je u svakoj priči o carskoj porodici Romanov.

- On je jedan od odgovornih za pad ruske carevine. Niko ne spori da je lečio, tačnije, olakšavao muke mladog carevića Alekseja, ali o njegovom uticaju na Nikolaja II ispredaju se legende. Raspućin je nesumnjivo bio carev čovek od poverenja i sasvim je verovatno, ali ne i dokazano, da su po njegovom nalogu smenjivani i postavljani ministri i da je on taj koji je vladao državom - objašnjava Milinčićeva.

SAHRANJENI UZ POČASTI

Nalaženje i identifikaciju posmrtnih ostataka carske porodice pratile su kontroverze, kao i sve drugo vezano za Romanove. Zvanično priznata ekspertiza kaže da je "DNK analizom dokazano da su u blizini Jekaterinburga pronađeni ostaci carske porodice". Na godišnjicu streljanja, 17. jula 1998. godine, sahranjeni su uz najveće državne počasti u Petropavlovskoj crkvi u Peterburgu, gde počivaju svi Romanovi.

REHABILITOVANI

Od ubistva poslednje carske porodice prošao je gotovo jedan vek, a u međuvremenu su rehabilitovani i kanonizovani. Ali, bez obzira na to što se njihova smrt zvanično vodi kao "čin ubistva", njihovi dželati, poput komandanta Jurovskog ili vojnika Vojkovskog, danas imaju "svoje" ulice, parkove, metro-stanice.