Alen Badiju (1937 – ) jedan od najuticajnijih savremenih francuskih filozofa, cenjen i kao matematičar, romansijer, dramski pisac. Šef je katedre na prestižnom pariskom École Normale Supérieure i osnivač Međunarodnog centra za proučavanje filozofije u Parizu. Dugo je na sebe skretao pažnju kao neomarksista redovnim komentarisanjem političkih događaja i tvrdnjom da je „komunizam jedina raspoloživa ideja u ljudskoj povesti“. Analitičar demokratije koji poručuje da „ne učestvovati u otporu znači ne misliti“, odnosno da se otporom zadobija novi vid emancipacije u odnosu na „kapitalo-parlamentarizam“. Pisao je o konceptima Bića, Istine, Događaja i Subjekta na način koji, tvrdi on, nije ni postmoderan ni jednostavno ponavljanje modernosti. Početkom 21. veka proglašen za jednog od najvećih mislilaca Evrope.Godine 1964. objavljuje roman „Almagest”. Slede filozofska dela „Može li se misliti politika?”, „Biće i događaj”, „Manifest za filozofiju”, „Etika”, „Logike svetova”, „Komunistička hipoteza”, „Platonova država” i dr. U srpskom prevodu uz brojne tekstove pojavili su se: „Pregled metapolitike” (Filip Višnjić, 2008), „Sveti Pavle: utemeljenje univerzalizma” (Albatros plus, 2010), „Pohvala ljubavi” (Adresa, 2012), „Pohvala pozorištu“ (Adresa, 2014), „Čega je Sarkozi ime“ (Edicija Jugoslavija, 2014), „Teorija subjekta” (Centar za nove medije kuda.org, 2015) „Naša nevolja dolazi izdaleka, naše zlo dopire nadaleko“ (Akademska knjiga, 2016).