Bela Hamvaš (autor)
Preci su napustili put bogova. Gde je proton pseudos? Ko je lagao prvi? Za proteklih pedeset ili stotinu, ili sto pedeset godina neko je lagao i nas je skrenuo s puta bogova. Ko je to bio? Gde se zbila prva laž? Kako se zbilo skretanje? Da li zabuna? Namerna prevara? Kada se zbila?
Nasuprot lepoti iskrsla je korist. Ali pre nego što bi bilo ko mogao da načini prigovor, najodlučnije treba utvrditi da je lepota vrednost, a nasuprot tome korist nije vrednost. Kada zavlada misao o koristi, ljudi će početi da veruju da je država pogon. Čovek nije egzistencijalno biće, nego proizvođač, ili potrošač. Kada lepota
ne kazuje šta je korisno, nego korist kazuje šta je lepo, to se zove propaganda.
Smisao bića različitih nacija ne nalazi se u njima samima, nego u univerzalnosti celog čovečanstva.
Nepodnošljivo je ako jedna nacija ne zna o sebi ništa drugo do da je ona najveća među svim narodima sveta. Pozvana je na najuzvišenije, ali ne čini ništa drugo do što se ogleda.
Nacija je imala dve istorije: jedna se učila u školi, ali onaj ko se osvestio, pohitao je da je zaboravi... Istorija koja se uči jeste sve sam med i šećer i izborna propaganda, a prećutana je sve sam otrov, zavist i osveta.
Svet se može izmeniti jedino unutarnjom obnovom čoveka. Politika samo naizgled menja, a suštinu ni ne dotiče. Jedino religiozno preobražen čovek može ostvariti socijalni poredak, svetski mir i samo tako je jednom i zauvek moguće ukloniti glad i oskudicu. Treba početi od metafizike.
Težinu krize narod najjače oseća, to je istina. Ali je narod ponajvećma u situaciji da izdrži i podnese celu krizu. Narod ponajmanje ume da promeni sopstvenu sudbinu; ali stoji na nenarušivom tlu. To tlo je zemlja.
Kako politika ubija naciju? Tako što umesto duhovne ideje postavlja korist. Tako što umesto duhovne delatnosti razglašava praksu. Tako što zahteva prosperitet umesto lepote. Tako što vrši propagandu, odnosno umetnost stavlja u službu koristi. Tako što kaže: preporod zavisi od spoljnjih sredstava. Tako što kaže: primer treba uzeti iz prošlosti; primer treba uzeti iz inostranstva. Tako što donosi spoljnje reforme i održava veru u spoljnje reforme.
Oko nas vlada laž. I u novinskim uvodnicima i u književnim delima. Svi znaju da je tako. Stvarnost nam se ne kazuje, ona se zakukuljuje i - mi zbog toga ne živimo istinskim živom, tako je izgubljena stvarnost ljudskog bivstva. Novine lažu, književnost takođe laže zato što nije kritična prema životu. Nema kriterijuma ni u životu, ni u književnosti, zbrka postoji, ali svi za nju znaju, niko više ne veruje u ono što se govori i piše. Sve se zasniva na dosadnim, propagandnim lažima, a i zna se da je baš tako. Onaj ko je u stanju da vidi celovitost, Genije, prinuđen je da se povuče, da ode u pravu opoziciju u odnosu na ukupno društvo, da bar ne učestvuje, bez bilo kakvog izgleda, u laži uvodnika i nekritičke književnosti. On i dalje traga za putem bogova. Genije? Ali šta da čini običan, normalan, pametan čovek?
Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Mađarska književnost
Ostali naslovi iz oblasti: Memoari, biografije, dnevnici, pisma
Izdavač: Tardis; 2009; Broširani povez; ćirilica; 20 cm; 101 str.; 978-86-6099-002-2;
