Bela Hamvaš (autor)
Zadatak je da se spase stotinu knjiga. Svejedno je da li iz opsednutog grada, ili iz opsednutog sveta. Takvih stotinu knjiga s kojima bi se, ako bi nestale sve ostale knjige, uglavnom mogla uspostaviti književna linija čovečanstva.
Ovom prilikom nije reč o tome da neko sačini katalog lektire za putovanje, ili da se iz razbibrige ponese na „pusto ostrvo“ sto svojih omiljenih pisaca, nego o tome da se priberu takva dela koja je već odavno trebalo da budu prevedena na sve jezike. Bar jedna
od ovih stotinu knjiga bi uvek trebalo da se nalazi na noćnom ormariću, kako bi čovek, ako ne više, ono bar jednu jedinu reč pročitao pre spavanja i od istinskog sadržaja ljudskog bića bar nešto poneo sa sobom, kao svetlost, u noćnu tamu.
Pod stotinu knjiga ne treba podrazumevati sto svezaka. Ova situacija bi izazvala mnoge neobičnosti: kod Getea bi trebalo izostaviti Ekermana, ili pesme, kod Dostojevskog i Tolstoja sve sem jednog dela, kod dvotomnog Platona jedan tom. Stotinu knjiga znači sto životnih dela, sto opusa, glavninu onoga što čini sto autorskih dela. Tamo gde je reč o samo jednoj jedinoj knjizi, kao kod Rablea ili Dantea, nema pogađanja. Moderni autori su pak višetomni; kod njih su naslovi knjiga predmet rasprave, broj knjiga je otvoreno pitanje.
Individualni ukus će izmeniti deset knjiga u ovom katalogu, možda dvadeset, eventualno trideset. Odstupanja se mogu napadati i braniti. Za pedeset dela svi ćemo se bezuslovno saglasiti; eventualno za šezdeset, u najpovoljnijem slučaju za osamdeset. Sudeći prema verovatnoći - za najvažnijih osamdeset.
Bela Hamvaš
Hamvaš iz celokupnog ljudskog dela, zabeleženog ili napisanog, bira one knjige koje bi morale da budu temelj i današnjeg intenzivnog života. Opet od Indije do Evrope, samo sada kompletna dela, bilo da su sačuvana bez oznake autora, bilo da su stvaraoci znani. Od najstarijih vremena pa do polovine 20. veka. Izbor je ograničen na sto knjiga, a u tom broju moraju se naći najznačajnija dela. Težak i odgovoran posao. I pre Hamvaša je bilo pokušaja da se sačini takav spisak, ali je Hamvaš, veliki znalac svetske baštine, napravio izbor koji pokriva ogromno vreme života i stvaralaštva čovečanstva, kao i ukupan prostor naše Zemlje.
I sam Hamvaš nije sasvim ubeđen da li će njegov izbor biti prihvatljiv za sve, ali misli da većina predloženih knjiga ipak jednodušno zadovoljava i najstože kriterijume naroda i kultura. Reč je samo o prevedenim delima sa drugih jezika i iz drugih kultura. Nacija koja bi ostvarila ovakav izdavački projekat, mogla bi mirne duše reći da su joj dostupna najbolja dela celog sveta.
U Dnevniku iz 1948. godine kada intenzivno priprema ove projekte, Hamvaš beleži: „Učio sam botaniku, ali nisam postao botaničar: poznajem rastinje, pa tako uživam bez zavisti, pristrasnosti, ali svesno – učio sam zoologiju, mineralogiju – učio sam muziku, slikarstvo – poznajem ih, ali nisam muzičar ni slikar, pa zato bez pristrasnosti mogu da im se divim – sada još treba da se odviknem od pisanja kako bih bez pristrasnosti, bez interesa mogao da uživam i u poeziji“. Hamvašu je ideal onaj čitalac koji će uzeti u ruke najbolja dela svetske književnosti, zato mu on i predlaže projekat od sto knjiga.
Ako pogledamo šta smo mi do sada ostvarili, nije teško zaključiti da smo trećinu knjiga s ovoga spiska preveli i objavili; druga trećina je delimično prevedena, ali bi taj posao danas trebalo uraditi bolje i dopuniti ga; treća trećina nas tek čeka. Bilo bi slavno poduhvatiti se objavljivanja sto prevedenih knjiga iz celog sveta, s raznih jezika i iz raznorodnih kultura.
Sava Babić
Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Mađarska književnost
Ostali naslovi iz oblasti: Istorija i teorija književnosti
Izdavač: Tardis; 2011; Broširani povez; ćirilica; 20 cm; 123 str.; 978-86-6099-032-9;
