Miroslav Josić Višnjić rođen je 15. decembra 1946. godine u Staparu (Bačka), srpski književnik.U rodnom mestu završio je osnovnu školu, a Učiteljsku školu (Preparandiju) u Somboru. Na Filološkom fakultetu u Beogradu apsolvirao je na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti (tzv. Svetska književnost). Dugo je honorarno radio kao lektor, korektor i tehnički urednik u raznim izdavačkim kućama, listovima i časopisima. Bio je sekretar lista „Student“ (generacija 68, do smene redakcije), urednik časopisa "Relations". Bio je (greškom) zaposlen u Srpskoj književnoj zadruzi. Pokrenuo je biblioteku „Novi Albatros“. Prvi je počeo privatno izdavanje knjiga (posle S. Mašića) u „Književnoj fabrici MJV i deca“. Putovao je po svetu najčešće o svom trošku u Poljsku, Francusku, Kanadu, Madžarsku, Švedsku, Holandiju, Češku, Rumuniju, Italiju, Nemačku, Grčku, Kinu...
08.12.03 Večernje novosti
Istorijska sudbina
"Srbija zemlja neobjašnjiva" Pere Simića i "Ratna pošta" Miroslava Josića Višnjića
Dva naslova naizled različita po opsegu vremena koji zahvataju - "Srbija zemlja neobjašnjiva" Pere Simića i "Ratna pošta" Miroslava Josića Višnjića, predstavljena su u nedelju u Biblioteci grada, u okviru Dana "Filip Višnjić".
- U Simićevom tekstu zapaža se ona euripidovska veština da se odabere podatak krcat značenjem. - istakao je na promociji profesor Nikola Milošević. - Mogao bi da služi kao priručnik za političare i sve misleće ljude, mada je ovi prvi verovatno neće čitati. To je istorija Titovog doba kao i istorija Srbije u tim strašnim danima. Upravo u to vreme je počela politika sistematskog zatiranja srpskog identiteta, i nastavlja se i danas.
Autor je dodao da mu je namera bila da napiše oporu istorijsku priču, ali da je shvatio da njene poslednje stranice dobro zalaze u sadašnjost, kao i da ovaj deo naše prošlosti nije iza nego izpred nas.
"Ratnom poštom" Meroslava Josića Višnjića, srpska književnost dobila je, po rečima Mihajla Pantića, novu formu - epistolarni, e-mail roman.
- Pred nama je autorova elektronska prepiska tokom dana bombardovanja 1999. sa prijateljima. Ovo nije knjiga u kojoj ćemo uživati jer nas podseća na ono što želimo da zaboravimo. Značajna je kao svedočanstvo o tome šta smo mislili i bili, i lekovita, kao svojevrsna katarza. - rekao je Pantić.
Objavljena pisma potpisana su inicijalima u kojima će čitaoci često prepoznati autore poruka.
- Knjiga je puna je prepirki o ličnostima koje su na s tada dovele u maglu u kojoj i danas živimo. Za mene je i dokument o vremenu, jer se istorija čovečanstva više zida na zaboravu nego na pamćenju. Inače se ne bi toliko loših stvari ponavljalo. - rekao je Josić Višnjić.
A.A.G.
30.10.03 Politika
Sa izdavačke trake
"Ratna pošta" romansijera i pripovedača Miroslava Josića Višnjića, prvog urednika obnovljene Biblioteke "Albatros" (1984) napisana je sticajem predvidljivih životnih okolnosti, iznuđenim, probranim i nepomerljivim rečima. U njoj je sabrano 500 prijateljskih pisama iz vremena NATO bombardovanja Srbije, od 23. marta do 10. juna 1999. godine, bez popravki, dopuna ili objašnjenja.
"Ratna pošta" je knjiga-dokument, svedočanstvo o danima u kojima su i hrabri drhtali, mudri brbljali, nevernici se krstili. Ona priča o tome šta misle obični ljudi kada ih više sile, mimo njihove volje, gurnu u vrtlog.
Zapisi o porodici
U poznatoj kolekciji "Nova" Slobodana Mašića objavljena je nedavno knjiga Emire Karabeg (1934), dugogodišnjeg novinara "Politike", "Zapisi o mojoj porodici". Knjiga je posvećena uspomeni na oca, Ibrahima Karabega, koga je spisateljica, kako kaže "poštovala, obožavala i od njega mnogo naučila".
Knjigu je pisala, objašnjava, sa velikim zadovoljstvom i lakoćom, u ratnim jutarnjim časovima i posle podne. Neke davne događaje je čak i sanjala i tako osvežavala svoje sećanje. Na kraju je sve to još jednom prepisala i rukopis dala izdavaču, koji je faksimil iskoristio za grafičko rešenje korica knjige.
Oaza beskraja
Izdavačka kuća "Partenon" iz Beograda objavila je devetu pesničku knjigu Tomislava Miloševića (1939), pod naslovom "Oaza beskraja". Zbirka ima tri tematska ciklusa.
Tomislav Milošević, ističe Miodrag D. Ignjatović, ume da pravi pesmu i bez velike teme. Zapravo, čega se god dotakne pretvori u pesmu. To je, s jedne strane, dokaz srođenosti sa jednom prepoznatljivom autopoetikom, a s druge, da pesnik ž ivi i razmišlja na poetski način.
U zatonima lete
Srpska književna zadruga, u biblioteci "Atlas", objavljuje novi roman Labuda Dragića pod naslovom "U zatonima Lete". Ovaj rasni prozaist objavio je do sada niz knjiga pripovedaka i romana, počev od zbirke "Koji nemaju pečata" 1985. godine.
"U zatonima Lete" predstavlja razuđeni prozni tekst u kojem se romansijerski pravci i vremena ukrštaju i prepliću, kao što se spajaju stari i novi duh, a pogotovo bujan i izvanredno svež jezik. Jezički kolorit boji neobičan pogled na svet i književnu logiku ovog autentičnog pisca.
Z. R.