Razmišljanja o morskoj Veneri

17.11.11 Popboks

„... kako preneti belu boju sa vapnenca, krečnu prašinu što sa stubova prelazi na prste, nežno, polenu nalik beharsko rumenilo na grčkim vazama koje čini da mnoge od njih izgledaju poput ogromnih šljiva čiste svetlosti. Pošto ste učinili sve ovo, još morate da ovladate nijansama neobično svetle ljubičaste, izmešane sa bojom gita kao i sive sa bojom gita na ostrvskom stenju – stenju koje izgleda kao da je lava što se lagano hladila.“

Zoran Janković

Na zbilja uvredljiv predlog nekog od nemačkih evro-jurišnika da bi Grčka pitanje svog finansijskog sunovrata mogla da reši rasprodajom nekih od mnogobrojnih ostrva, reditelj Žan-Lik Godar je rezignirano ustvrdio da bi Evropa, imajući u vidu značaj helenske kulture na širu evropsku civilizaciju, trebalo da doveka Grčkoj plaća autorska prava. Sličnu srčanost i opijenost grčkim krajolicima i dalekosežnim uticajem helenskog nasleđa na savremenu Evropu i svet kanda je ponukala i Lorensa Darela da dobar deo svog književnog opusa posveti izučavanju grčkih krajolika.
Tako su se nakon Grčkih ostrva u prevodu na srpski, a ponovo u izdanju lozničkog Karposa pojavila još dva Darelova putopisa na grčke teme – Razmišljanja o morskoj Veneri – Vodič po krajoliku Rodosa i Gorki limunovi Kipra. Darel, autor znamenitog Aleksandrijskog kvarteta (koji se, uzgred budi rečeno, ponovo pojavio u ponudi srpskih knjižara, u novom prevodu i u obliku četvoroknjižja), nikada nije pokušao da zatomi ili relativizuje svoju fasciniranost svetom Mediterana, a posebno grčkim kutkom Evrope. Sasvim prirodno, stvari tako stoje i u slučaju putopisa Razmišljanja o morskoj Veneri (u prevodu Sonje Vasiljević) u kom je Darel u literarnom smislu dao oduška svojoj ljubavi ka krajolicima, istorijatu i dominantnim naravima grčkog Rodosa.
Sa današnje tačke gledišta Darelova nepatvortena zanetost egzotikom i magijom grčkog sveta deluje pomalo nestvarno i bajkoliko. Ali upravo taj zanos izdvaja i ovaj njegov putopis od hladnog, uglavnom ciniočnog i na puke fakte usresređenog pristupa pisanju putopisa kakav srećemo u radovima skorašnjih i/ili ovomilenijumskih autora. Darel je na gotovo detinji način uznet lepotama i baštinom ratom (putopis se tiče njegovog boravka na Rodosu po okončanju Drugog svetskog rata, kada je tamo boravio u svojstvu nadzornika ponovnog uspostavljanja novinsko-štamparske delatnosti u okviru savezničkih/oslobodilačkih snaga) opustošenog, ako ne i devastiranog Rodosa.
Na uvodnim stranicama ove proze Darel kreće od fenomena, a po nekim izvorima i bolesti u stručnoj literaturi zavedenog pod nazivom islomanija, koju pojašnjava kao retku, ali ni u kom slučaju nepoznatu duhovnu boljku. Naime „postoje ljudi... koji ostrva smatraju na nekim način neodoljivim. Sama svest o tome da se nalaze na ostrvu, malenom svetu opkoljenom morem, ispunjava ih neopisivim zanosom.,“ Darel potom dodaje da ga je, osim već evidentne islomanije, na put na Rodos navela i želja da vidi „da li je ambijent Grčke preživeo rat, da li je još uvek stvarnost zasnovana u krajoliku i ljudima...“.
Otud Razmišljanja o morskoj Veneri samo uslovno treba shvatiti kao putpis; Darel ovde pruža i upadljiv narativ karakterističan za romane, a to čini pre svega fokusirajući se na prikaze i pokušaj da se razumeju naravi njegovih saboraca, mahom krasotama Rodosa ponesenih islomana, ali i lokalnog stanovništva. Opisujući jedan od perifernih likova Darel zapravo govori dosta i o sebi u tom periodu svoje uzbudljive i ispunjene egzistencije u opšte nevreme; naime, govoreći o austrijskom grnčaru koji je spokoj i neiscrpni izvor nadahnuća našao na Rodosu, Darel dijagnosticira da je samoizgnani Austrijanac zapravo „duhovni aristokrata – ubogi umetnik koji ne čezne ni za čim, osim za prilikom da stvara.“
Darelova vera u ipak preovlađujući svet lepote i njome inspirisane umetnosti i usresređenijim današnjim čitaocima može delovati kao naivni konstrukt, njegovom prikazu teme možda manjka egzaktnosti i za putopise nužne činjenične egzaktnosti, ali takođe je očigledno da je i ovde, baš kao i u pomenutim Grčkim ostrvima, reč o književnosti u čistom smislu, te da su pred nama stranice istinske lepote jezika, nesputano inspirisanog grčkim adresama. Imajući to u vidu, a i sve osnovaniju, a veoma duhovitu dijagnozu „Gori Grčka, Srbija se krčka!“, Darelov putpois o Rodosu se čini kao savršena proza za nadolazeću zimu i nastupajući novi udar krize koju nismo skrivili, ali koju ćemo morati da nekako istrpimo.

15.11.11

U okviru biblioteke Panelinion Izdavačka kuća „Karpos“ objavila je knjigu poznatog engleskog pisca Lorensa Darela sa naslovom Razmišljanja o morskoj Veneri, filozofsko-putopisno-esejističko delo o Rodosu uobličeno u putopisni Dnevnik sa podnaslovom Vodič po krajoliku Rodosa. Lorens Darel svaki svoj putopis piše na granici autobiografskog romana. Naime, autor je i sam istraživač-isloman (prema Grčkoj). Islomanija je duhovna boljka i odnosi se na one ljude kojima su ostrva na neki način preokupacija. Ti urođeni islomani kao da su potomci stanovnika Atlantide, koji podsvesno čeznu celog svog života za izgubljenom Atlantidom. Posle putopisnog dela „Grčka ostrva“ L. Darel će svim svojim srcem otvoriti tajne krajolika Rodosa na jedan posve neobičan i filozofski način, tako da čitalac štivo prati sa olovkom i bez prepuštanja pauzi. Ova knjiga neće nikog ostaviti ravnodušnim, posebno one znatiželjne i gladne putovanja, koji će upoznati istoriju i lepotu Rodosa, lepotu koja je ugrožena istorijskim promenama i ratovima. Lorens Darel je obuhvatio vreme po samom prestanku Drugog svetskog rata kada je iz Aleksandrije došao na Rodos kao ataše za štampu. Po dolasku zatiče potpuno depresivnu atmosferu na ostrvu i postaje svedok življenja ostrvljana. Sve vreme kao svedok beleži kadrove u susretanju sa ljudima i prirodom, pridržavajući se zrna mudrosti i lepote. Ovo je pravo štivo za sladokusce koji plove kroz putopise, te otuda i ovaj naslov.
Naime, ovaj putopisno-filozofski zapis (u pojedinim delovima je dinamičan), bio bi tema za filmskog režisera Vima Vendersa, koji je kao umetnik-istraživač usmeren ka Mediteranu i neobičnim podnebljima. Knjiga je sačinjena iz kadrova ili po naslovima: Iz zemaljskog raja, Usmeravanje ka sunčevoj svetlosti, Bablje leto Sv. Dimitrija, Sunčev Kolos, U vrtu Kleobulovog letnjikovca, Tri izgubljena grada, Doba vitezova, Posete od manjeg značaja, Svetac iz Soronija, sa dodatkom: Epilog, Kalendar cveća i svetkovina, Narodni lekovi. Naslov „Razmišljanja o morskoj Veneri“ je metaforičan. Venera, pronađena mistična skulptura u zalivu Rodosa zaista postoji, i kao da čuva ostrvo. Pisac se u jednom trenutku zapita otkud ona pored svih nedaća i buke ratova uspeva da održi svoj lik i ponese patinu ali i neki novi život, jer preko Venere autor kaže da su svi oni naučili da gledaju Grčku unutrašnjim očima... Ona predstavlja simbol povezan sa vrhunskim ciljem, misleći na budućnost Rodosa. Znači, lepota nikada ne prestaje. Rodos sa svojim junacima živi. Ako se uzme u obzir da su Grci po prirodi pesnici Levanta, da se na Patmosu u manastiru može duša sjediniti sa nebom, ali i da ostrvljani poljube parče ispuštenog hleba, i ako uz sve to osetite zvukove i boje sa obala, onda vas je Lorens Darel ubedio da ništa drugo ne može ostati nepromenljivo kroz epohe kao što to može sama lepota! Lorensovim poetskim jezikom ući ćete u tajanstveni svet flore i faune Rodosa, u istoriju zemlje, u istoriju umetnosti krajolika, upoznaćete psihološke profile grčkih ribara, meštane ostrvskih sela kao i njihov folklor, sudbinu magarice... Zabaviće vas i autorovi prijatelji kao što su: Hojl, Mils, Gideon, Hloi, Egon Huber, narednik Kroker. Lorens Darel piše kao da plete čipku a izuzetan doprinos da se ovo filozofsko- putopisno-autobiografsko delo doživi kao dokumentarni film plavog putovanja doprinela je svojim sjajnim prevodom Sonja Vasiljević.

Slađana Ristić