Jukio Mišima (pravo ime Kimatake Hiraoka) rođen je 1925. Posle neuspešnog pokušaja puča izvršio je harakiri 25. novembra 1970. Prvi je japanski pisac koji je u ranoj mladosti stekao slavu „živog klasika“. Svojim književnim delom, i načinom života, značajno je doprineo prodoru japanske književnosti i kulture u svet. Napisao je četrdeset romana, osamnaest pozorišnih drama, dvadeset tomova priča i isto toliko tomova eseja. Režirao je i glumio u filmu „Patriotizam“, dirigovao simfonijskim orkestrom, pilotirao borbenim avionom, bavio se japanskim mačevanjem-kendom i imao malu privatnu armiju, sastavljenu od studenata i mladih desničara, koju je obučavao, finansirao i predvodio. Njegova dela štampana su u milionskim tiražima, pre svega romani Ispovest maske, Zlatni paviljon, Šum talasa, Mornar koji je izneverio more, Žeđ za ljubavlju, tetralogija More plodnosti... I mnoge njegove priče, posebno one koje se nalaze u knjigama Smrt usred leta i Akt obožavanja, vrh su japanske i svetske književnosti.
20.09.12 Dnevnik - Novine i časopisi
Pročitati
Smrt usred leta, Jukio Mišima
Akteri: pisac: Jukio Mišima, prevodioci: Divna Tričković i Dragan Milenković, izdavač: Tanesi, 2012. (Beograd).
Dvoje ili troje ljudi videlo je kako Jasue pada. Nisu obraćali pažnju na to misleći da će se ponovo dići. Ali u ovakvim nesvakidašnjim događajima uvek se javlja jedna vrsta predosećanja: dok su spasioci pritrčavali upola u neverici, negde su znali da onakav pad nije ostavljao mnogo izbora.
Sadržaj
Niz sjajnih priča majstora pripovedanja koje tako očigledno upućuju (ukazuju) na izazovni spoj starog i novog Japana: “Smrt usred leta”, “LJubav sveštenika iz hrama Šiga”, “Sedam mostova”, “Patriotizam”, “Novinska hartija”...
Reč kritike
Već je primećeno da je lepota ovih priča, osim šti je sazdana u veštini senčenja karakterističnoj za japanske pisce, ubedljivoj pripovedačkoj strategiji i bogatstvu dobro odabranih motiva - narativnih karika, zapravo postavljena na temeljima “presudnih trenutaka” koji će obeležiti živote junaka. Ove priče, pored neporecive lepote - “lepota jednako smrt” - nude i precizan katalog ključnih ideja poput časti i ponosa, ali i prava na izbor (overeno i Mišiminim izborom trenutka i načina sopstvenog umiranja).
Đorđe Pisarev