Jovan B. Dušanić je rođen 7. jula 1950. godine. Diplomirao i magistrirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, a doktorirao na Ekonomskom fakultetu u Ljubljani. Redovni je profesor univerziteta u penziji. Do sada je objavio 34 knjige (28 iz ekonomije) u zemlji i inostranstvu i na stotine tekstova u domaćim i inostranim časopisima. Ekonomija postmoderne je njegova najdalekosežnija knjiga. Za izdavačku kuću Catena mundi objavio je knjige Neoliberalizam (rasprodato) i Srbi Bosne i Hercegovine u 19. veku.
Iz „Predgovora“ knjizi Srbi Bosne i Hercegovine u XIX veku
Kao što se iz naslova knjige vidi (Srbi Bosne i Hercegovine u XIX veku – borba za slobodu i ujedinjenje) prostorni i vremenski okvir istraživanja je Bosna i Hercegovina u XIX veku, ali je neizbežno bilo da se osvrnemo i na zbivanja u susednim srpskim državama (Srbiji i Crnoj Gori), te na vreme neposredno pre XIX veka, kao i na početak XX veka. Knjiga ima tri dela i dodatak na kraju.
U prvom („Bosna i Hercegovina za vreme ropstva pod Turcima u XIX veku“) i drugom („Bosna i Hercegovina za vreme austrougarske okupacije u XIX veku“) delu knjige pišem o borbi Srba Bosne i Hercegovine za slobodu i ujedinjenje protiv dve velike – turske i austro-ugarske – carevine. Nisam imao ambiciju da se bavim arhivskim istraživanjima, da pronalazim primarne istorijske izvore, što je zadatak profesionalnih istoričara. Međutim, strogo sam vodio računa da sve što u knjizi napišem bude zasnovano na istorijskim činjenicama, odnosno istraživanjima profesionalnih istoričara od autoriteta koji su pisali o ovoj problematici, te svedočanstvima očevidaca iz tog perioda.
Nasledovanje klasičnoj istoriografiji
Zbog toga sam pri pisanju ove knjige svesno pribegavao ekstenzivnom citiranju (uvek navodeći ime autora i naziv njegovog rada u samom tekstu) iz više od stotinu knjiga i članaka. Čitaoci će primetiti da je najčešće reč o radovima akademika Milorada Ekmečića (za ceo XIX vek), Galiba Šljiva (za turski period), te Vladimira Ćorovića i dva doktoranta Milorada Ekmečića – Tomislava Kraljačića i Bože Madžara (za period austrougarske okupacije). Koristio sam i zapise savremenika tog vremena, kao što su putopisi stranaca koji su putovali ovim prostorima, izveštaji konzularnih predstavnika velikih sila koji su službovali u Bosni i Hercegovini, te memoarski zapisi domaćih učesnika u tim zbivanjima.
U trećem delu knjige („Oni su postavili temelj autonomiji Srba Bosne i Hercegovine“) nalaze se kratke biografije srpskih narodnih vođa koji su predvodili pokret za crkveno-školsku autonomiju. Smatram da je važno da nešto znamo i o njihovim precima, od kojih potiču, te potomcima koji su ih nasledili, pa sam time upotpunio njihove biografije. Nažalost, nisam uspeo da prikupim podatke za sve srpske narodne vođe, a za mnoge sam pronašao veoma šture informacije. Nadam se da ću kasnije (ako Bog da) uspeti da ovaj deo kompletiram i objavim kao posebnu knjigu.
Jovan B. Dušanić
