Fernan Brodel (Fernand Braudel) rođen je Limevilu 1902, a umro u Parizu 1985. godine. Predavao je u Alžiru (1924-1932) na College de France (1949-1972, i kasnije kao vanredni profesor), direktor Ecole pratique des hautes etudes. Dobitnik je mnogih nagrada, počasni doktor više univerziteta, nosilac dva ordena Legije časti. Slavu je stekao knjigom Mediteran i mediteranski svet u doba Filipa II (1949). Takodje je autor sledećih dela: Materijalna civilizacija; Ekonomija i Kapitalizam (u tri toma, 1967-1979); Ekonomska i društvena istorija (u saradnji sa E. Labrusom); Spisi o istoriji (1969). Identitet Francuske je poslednja (1986), nedovršena knjiga Fernana Brodela koji je 1984. Godine izbran za člana Francuske akademije.
30.03.08 Dnevnik - Novine i časopisi
„Sredozemlje u starom veku” Fernana Brodela
Ovo je još jedna Brodelova knjiga o Mediteranu, o njegovim morima, planinama i nizijama, o prošlosti i sadašnjosti ovog zanimljivog prostora, i njegovim nedovoljno istraženim civilizacijama i ljudima.
Jer, Sredozemlje je, kako veli Brodel, “hiljadu lica u isti mah”. “Nije to”, nastavlja čuveni istoričar, “jedan pejzaž, već bezbroj pejzaža, ne jedna civilizacija već više njih koje se slažu jedna na drugu”. Tako se zahvaljujući izdavačkoj kući “Akademska knjiga” kod nas pojavila knjiga Fernana Brodela “Sredozemlje u starom veku - praistorija i antičko doba” (Novi Sad, 2007).
Smeštajući razvoj ljudskog društva u koordinate prostora i vremena, Brodel nas ovoga puta vodi kroz krajolike drevnog Mediterana. Jer, razdoblje koje se obrađuje u ovoj knjizi (praistorija, antički svet) nije ono koje bismo očekivali da se njime bavi vrsni istraživač i poznavalac 16. veka, makar se radilo o njegovoj omiljenoj temi kakva je Mediteran. Međutim, Fernan Brodel sasvim sigurno nije mogao da odoli iskušenju da ono što je prethodilo istorijskom okviru “koji je proučavao ceo život”, istraži kako sa stanovišta strukture tako i pojedinosti.
“Nikada ne recite da praistorija nije istorija”, napisaće Brodel u svom delu “Identitet Francuske”. Sa ovim stavom složio bi se svaki arheolog koji se bavi neolitskim razdobljem, uz dopunu da onaj ko je istražujući preantička vremena nalazio materijalne dokaze o postojanju pisma, poljoprivrede, metalurgije, kao i tragove drevnih gradova - svakako svestan da je moguće opisati njihovu istoriju, obeležja identiteta, društveno tkivo, nadmetanje između elita, ekonomske promene i svakidašnji život. Zbog toga istoričar ne može zanemariti prve civilizacije, jer su upravo u njima nastala hijerarhizovana društva, stvarale se verske zajednice, i stanovništvo formiralo u narode.
Vodeći čitaoca svuda po Sredozemlju, kroz razdoblja od praistorije do rimskih osvajanja i nastanka Konstantinopolja, autor knjige nas uverava da se istorija ne može razumeti ukoliko se ne sagledava sa stanovišta “dugog trajanja” i geografije. A geografija je u Brodelovom delu prisutna u prikazu svih velikih kulturnih i političkih ostvarenja, dakle, od najstarijih dešavanja u Mesopotamiji i Egiptu, preko novih civilizacija na Levantu, do feničanskih pohoda ka sredozemnom “dalekom zapadu”, i etrurske civilizacije u Toskani, poglavlja koje je bez sumnje pobudilo najveću autorovu pažnju. Štaviše, Brodel ne krije simpatije prema narodima koje je pregazio rimski valjak (Etrurci, Kartaginjani), naglašavajući kako bi temeljna revizija istorije osporila neka ostvarenja koja se pripisuju pobednicima.
Kao istoričar dugih trajanja i velikih prostora, Brodel svojom vizijom i umećem pomaže stručnjaku za ranu istoriju koji je često izgubljen u gomili pojedinosti i posebnih pitanja. Osim toga, autor ne rizikuje da obrasce merkantilnog i ekonomski poletnog 16. veka projektuje na stari i drugačije ustrojeni svet. Tako se Brodel ne usteže da kosmopolitizam luka na istoku u drugom milenijumu pre nove ere, kao i trgovački razvoj arhajskog grčkog grada upoređuje sa dinamikom i uzavrelom atmosferom gradova u razdoblju renesanse. Isto tako, trvenja između Atine, Sparte i Tebe autor dovodi u vezu sa nadmetanjima italijanskih gradova-republika (Venecija, Firenca, Piza).
Inače, knjiga “Sredozemlje u starom veku” je nastala iz rukopisa koji je napisan po porudžbini 1969. godine. Ona, međutim, neće biti objavljena ni tada ali i za vreme Brodelovog života (1902-1985). Iz radoznalosti, ali i zato što su mu to profesionalne obaveze nalagale, autor je istraživao čitavu prošlost Mediterana, te je pročitao skoro sve ozbiljnije radove posvećene Sredozemlju u starom i novom dobu. Uprkos tome što je svoja lična istraživanja ograničio na razdoblje od 1450. do 1650, Brodel nije mogao da odoli izazovu i napiše knjigu o Mediteranu u starom veku. Po smrti naručioca, rukopis je ostao neobjavljen a autor se usredsredio na pisanje drugih dela. Tako je knjiga “Sredozemlje u starom veku” konačno objavljena u Parizu 1998. godine.
Kao što je to u više svojih dela već pokazao, i ovde imamo knjigu koja reprezentuje autora koji ne poznaje dobro samo arhive sredozemnih gradova, već i njihove ulice, obale, običaje, ljude. Preciznih misli i jasnog stila, ovakva vrsta literature deluje osvežavajuće na čitaoca, bez obzira da li se on s njome druži za kabinetskim stolom ili u bašti nekog kafea negde na obalama Mediterana.
Siniša Kovačević
