Knjigu otvaraju dva usmerivačka mota. Onaj Foknerov upućuje ka, prividno prikrivenoj, avangardnosti (ona se najpre i najviše da uočiti u miksturi ponuđenih književnih ‘pazli’), a drugi — Kišov — asocira na prustovsko oživljavanje odbeglog vremena i ukazuje i na ‘memoarsku’ dimenziju koju Todorovićevi tekstovi, čak i kada su dati kao snovi, donose. Nikako se ne sme zaboraviti da ništa, čak i kada je o tobožnjim praktičnim savetima (njih moramo iščitavati na humornoj, možda čak i grotesknoj, ravni), ne sme biti pročitano doslovno. Todorović, i signalizam, insis
tiraju na neprekidnoj igri i apsolutnoj slobodi koja i dopušta i nalaže da se i citirano, dovođenjem u novi kontekst, pročita novim i iskošenim naočarima.
iz Pogovora Dušana Stojkovića
Ostali naslovi iz oblasti: Pripovetke
Izdavač: Tardis; 2010; Broširani povez; latinica; 20 cm; 163 str.; 978-86-6099-020-6;
